4-§. Статика элементлари. Жисмнинг мувозанати



Download 227,14 Kb.
bet4/6
Sana01.06.2022
Hajmi227,14 Kb.
#624647
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
4.docx amali

3-масала. Бирлиги 250 Н/м бўлган пружинага осилган юк 16 с ичида 20 марта тебранади. Юкнинг массасини топинг.
Берилган: к=250 Н/м; т=16 с: н=20 марта.
Топиш керак: м-?
Ечилиши. Пружинали маятникнинг тебраниш даври қуйидагига тенг:

Тебранишлар даври билан тебранишлар сони қуйидагича боғланган:

Бу ифодани эътиборга олиб, пружинали маятникнинг тебраниш даври қуйидагича кўринишда ёзамиз:

Бу ердан юкнинг массасини топамиз:



4-масала. Математик маятникнинг Ер сиртидан кўтарилиши давомида унинг тебраниш даври қандай қонуният билан ўзгаришини топинг.
Ечилиши. Математик маятникнинг тебраниш даври:
(1)
Бутун олам тортишиш қонунига асосан м массали жисм Ерга қуйидаги куч билан тортиради:
, (2)
бу ерда Г – гравитацион доимий, М – Ер массаси, Р – Ер марказидан жисмгача бўлган масофа. (2) формуладан г ни топамиз:
(3)
(3) ифодани (1) формулага қўямиз ва математик маятникнинг тебраниш даврини топамиз:

Мазкур ифодадан кўринадики, математик маятникнинг тебраниш даври Р га тўғри пропорционал экан. Демак математик маятник баландликка кўтарилган сари унинг тебраниш даври ошиб боради.


5-масала. Тўлқин 20 м/с тезлик билан тўғри чизиқ бўйлаб тарқалмоқда. Ушбу тўғри чиқда, тебраниш манбасидан 12 ва 15 м масофада жойлашган иккита нуқта бир хил 0,1 м амплитуда ва 1350 фазалар фарқи билан синус қонуни бўйича тебранмоқда. Ушбу тўлқиннинг тўлқин ўзунлиги топилсин ва унинг тенгламаси ёзилсин. Шунингдек, кўрсатилган нуқталарнинг т=2,2 с вақт моментидаги силжиши топилсин.
Берилган: υ=20 м/с; л1 =12 м; л2 =15 м; А=0,1 м; Δφ =1350; т=1,2 с.
Топиш керак: λ-? х1-? х2-? х(т)-?
Ечилиши. Ясси тўлқин тенгламаси қуйидаги кўринишда бўлади:

Тебраниш манбаларидан х1 ва х2 масофада жойлашган икки нуқтанинг фазалар айримаси билан тўлқин узунлиги қуйидагича боғланган:

Ушбу ифодадан тўлқин ўзунлигини топамиз:

Бу формулага катталикларнинг сон қийматларини қўйиб ҳисоблаймиз:
λ=8 м.
Тўлқин тезлик υ билан тебраниш даври Т қуйидагича боғланган:

Бундан

Циклик частота

Ушбу катталикларнинг сон қийматларини ҳисобга олиб тўлқин тенгламасини ёзамиз:

Ушбу тенглама орқали кўрсатилган нуқталарнинг т=2,2 с вақт моментидаги силжиши топамиз: х1 =0; х2≈0,07 м.

Download 227,14 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish