4-§. Статика элементлари. Жисмнинг мувозанати



Download 227,14 Kb.
bet2/6
Sana01.06.2022
Hajmi227,14 Kb.
#624647
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
4.docx amali

2-масала. Оғирлиги П бўлган досканинг бир учи ерда ётибди.Унинг иккинчи учи кўтарилган ва доскага тўғри бурчак остида таъсир қилувчи Q куч билан ушлаб турилган. Досканинг горизонт билан ҳосил қилган бурчаги α. Q куч топилсин(3-расм).
Берилган: П; α.
Топиш керак: Q-?
Ечилиши. Досканинг узунлигини л билан белгилаймиз.О ўққа нисбатан моментлар тенгламаси қуйидагича бўлади:



бу ердан Q ни топамиз:



3-масала. Узунлиги л ва оғирлиги П бўлган АБ нарвон деворга горизонтга нисбатан α бурчак остида суюяб қўйилган(4-расм). Нарвон билан пол орасидаги ишқаланиш коэффициенти – к1, нарвон билан девор орасида эса– к2. Нарвон мувозанатда турадиган энг кичик α бурчак , шунингдек, пол ва деворларнинг реакция кучлари топилсин.
Берилган: П; к1; к2. .
Топиш керак: α -? Q1-? Q2-?
Е чилиши.А нуқтага нисбатан моментлар йиғиндиси қуйидагига тенг бўлади:


(1)
Горизонтал йўналишдаги кучлар проекцияси


(2)

Вертикал йўналишдаги кучлар проекцияси




(3)

Ишқаланиш кучлари


(4)


(1) тенгламадан қуйидаги ифодани оламиз:


(5)
(2) ва (3) тенгламаларни қуйидаги кўринишда ёзамиз:


Ушбу тенгламалардан пол ва деворларнинг реакция кучларини аниқлаймиз:



бу ердан





4-масала. Оғирлиги П бўлган бир жинсли шар вертикал силлиқ деворга трос орқали осиб қўйилган. Трос девор билан α бурчак ташкил қилади.Троснинг Т таранглик ва шарнинг деворга бераётган босим кучлари топилсин(4-расм).
Берилган: П; α .
Топиш керак: Т -? Q-?
Ечилиши. Шарга таъсир қилувчи кучлар йиғиндиси нолга тенг:



бу ерда Q – деворнинг реакция кучи бўлиб, у сон жиҳатидан шарнинг деворга бераётган босим кучига тенг.
Вертикал ўқга кучлар проекцияси



Горизонтал ўқга кучлар проекцияси



Бу тенгламаладан троснинг Т таранглик ва шарнинг деворга бераётган босим кучларини топамиз:





Мустақил ечиш учун масалалар



  1. Дискнинг диаметри д=20 см массаси м=800 гр. Дискнинг радиусларидан бирининг марказидан диск текислигига тик равишда ўтган ўққа нисбатан инерсия моменти Ж аниқлансин. (Жавоби: )

  2. Жисмга 2 ва 10 Н куч таьсир қилмоқда. Уларнинг тенг таьсир этувчи қийматлари 5Н? 10Н? 15Н? Бўла оладими? (Жавоби: йўқ, ҳа, йўқ)

  3. Бирликлари к1 ва к2 бўлган иккита пуржинанинг умумий бирлиги топилсин. Пуржиналар а) параллел б) кетма-кет уланган ҳол учун ҳисоблансин. (Жавоби: а) б) )

5-мавзу: Тебранишлар ва тўлқинлар. Ўзгарувчан куч таъсиридаги харакатни тебранма харакат қонунларига келтириб ечиш.

  • Гармоник тебранма ҳаракат тенгламаси қуйидаги кўринишга эга:


бунда тебранаётган нуқтанинг мувозанат вазиятидан силжиши, тебраниш амплитудаси, сиклилк частота тебраниш даври, тебраниш частотаси, бошланғиш фаза тебранищнинг вақтдаги фазаси.

  • Гармоник тебранаётган нуқтанинг тезлиги силжищидан вақт бўйича олинган биринчи тартибли ҳосилага тенгдир.


Бунда - тезликнинг максимал (амплитуда) ифодаси:


  • Гармоник тебранаётган нуқтанинг тезланиши тезлик дан вақт бўйича олинган биринчи тартибли, силжиш дан вақт т бўйича олинган иккинчи тартибли, силжищ дан вақт т бўйича олинган иккинчи тартибли ҳосилага тенгдир:


ёки

  • Гармоник тебранишни юзага келтирувчи куч Нютоннинг иккинчи қонунига биноан қуйидаги кўринишга эга:


Бунда квазиеластик кучнинг деформация коеффисенти бўлиб, у қуйидагига тенгдир.


  • Тебранаётган нуқтанинг кинетик энергияси:



  • Тебранаётган нуқтанинг потенсиал энергияси:



  • Тебранаётган нуқтанинг тўлиқ энергияси:



  • Кичик бурчак остида тебранаётган математик маятникнинг тебранищ даври қуйидагига тенг:


Бунда маятникнинг тебраниш даври, эркин тушиш тезланиши.

  • Пружинага осилган массали жисмнинг тебранищ даври қуйидаги формуладан аниқланади:


Бунда пружинанинг қаттиқлик коеффисенти бўлиб, уни бир бирлик чўзиш учун зарур бўлган кучга миқдор жиҳатдан тенгдир, яъни:


  • Тўлқиннинг тарқалиш тезлиги v тўлқин узунлиги даври (ёки частотаси ) ўзаро қуйидаги боғланишга эга:



  • Тўлқин манбаидан масофада фазо нуқтасининг силжиши, яъни югурувчи тўлқиннинг тенгламаси қуйидаги кўринишга эга:



  • Тўлқин манбаидан ва масофада ётувчи икки нуқтанинг фазалари фарқи қуйидагига тенгдир:



  • Бўйлама тўлқиннинг эластик муҳитда тарқалиш тезлиги қуйидаги формуладан аниқланади.


бунда – бўйлама эластиклик модели (Юнг модели) муҳитнинг зиcҳлиги.

  • Кўндаланг тўлқин эластик муҳитда тарқалиш тезлиги қуйидаги формуладан аниқланади:


бунда модданинг силжиш модели.

  • Тебраниш контурининг тебраниш даври томон формуласидан аниқланади:


бунда - контурнинг индуктивлиги, контурнинг сиғими.

  • Сиғими , индуктивлиги ва қаршилиги бўлган контурдаги электромагнит тебранишнинг даври қуйидаги формуладан аниқланади:



  • Энергиянинг сақланиш қонунига биноан тебраниш контуридаги конденсатор қопламлари орасидаги максимал электр майдон энергияси ғалтакдаги максимал магнит майдон энергияси га айланади, яъни:

га
Бунда -конденсаторнинг сиғими, –ғалтакнинг индуктивлиги, конденсатор қопламларидаги максимал кучланиш, контурдаги токнинг максимал қиймати.
Электомагнит тўлқиннинг узунлиги қуйидаги муносабатдан аниқланади:

Бунда – электромагнит тўлқиннинг даври, частотаси, унинг вакумдаги тарқалиш тезлиги бўлиб, у га тенг.

  • Электромагнит тўлқиннинг нисбий диелектрик сингдирувчанлиги ва нисбий магнит сингдирувчанлиги бўлган муҳитдаги тарқалиш тезлиги қуйидаги формуладан аниқланади:





Download 227,14 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish