4-мавзу: Марказий Осиёдаги илк урта асрлар фалсафаси. Режа



Download 170 Kb.
bet3/4
Sana24.02.2022
Hajmi170 Kb.
#228823
1   2   3   4
Bog'liq
Мар.Осиё.4-мавзу

Туртинчи жузда эса: шафоат, мерос таксимлаш, дехкончилик хамда богдорчилик хусусида шартнома, курбонликка суйиладиган жонзод хакида, умуман курбонлик қилиш хакида, шариатга зид ёмон нарсалар хакида, ташландик ерларни узлаштириш хусусида, такикланган ичимликлар хакида, овчилик, гаровга бериш, жиноятлар хусусида, хун хаки тулаш, васият каби масалалар ёритилган.

Форобий (878-950) дунёнинг, коинотнинг пайдо булишида оллох бошлангич рол уйнаган деб эътироф килган булса-да, табиат вужудга келгач, у мустакилдир. Унинг фикрича, материя абадий, унинг охири йуқ, маконда хам, замонда хам чексиз ва чегараланмаган.

Форобий «Юлдузлар хакидаги коидаларда нима тугри нима нотугрилиги тугрисида» рисоласида осмон жисмлари билан ердаги ходисалар уртасидаги табиий алокаларни, хусусан булутлар ва ёмгирлар пайдо булишининг Куёш иссиклиги таъсирида бугланишга сабабий богликлигини ёки Ой тутилиши Ернинг Куёш билан Ой уртасига тушиб колишига боглик эканлигини курсатган эди. Бу билан у осмон жисмларига караб «фол очувчилар»ни фош килди.

Форобий «Илм ва санъатнинг фазилатлари» рисоласида табиатни билишнинг чексизлигини, билим билмасликдан билишга, сабабиятни билишдан окибатни билишга, сифатлардан-акциденция (ал-ораз)дан мохият-субстанция (жавхар)га караб боришини илмнинг борган сари ортиб, чукурлашиб боришини таъкидлайди.

Форобий узининг фозил жамоасида одамларни турли белгиларга караб гурухларга булади. Кишиларнинг диний мазхабига, миллатига, иркига караб эмас, балки табиий хусусиятларига, кобилиятларига, аввало аклий иктидорига хамда илмларни урганиш, хаётий тажриба туплаш жараёнида орттирган билим ва куникмаларига катта ахамият беради.

Беруний дунёкарашида диалектиканинг айрим элементлари бор. Хамма харакатлар материяникидир. Материянинг узи яратувчи кучдир. Фанда тугри йул топа олмайдиган кишиларгина динга мурожаат киладилар, дейди у.

Беруний жамиятни бошкаришда жамият подшохга хизмат қилмай, подшох жамиятга хизмат қилиши кераклигини тушунган. «Идора қилиш ва бошкаришнинг мохияти балки бошлик золимлардан азият чекканларнинг хукукларини химоя килиш, бировларнинг тинчлиги йулида уз тинчлигини йукотишдир. Бу уларнинг оиласини, уларнинг хаёти ва мол-мулкини химоя килиш ва куриклаш йулида бадан чарчашидан иборат».


Download 170 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish