4-мавзу. Узумни узиш, шароб пунктларига келтириш ва қайта ишлаш



Download 20,25 Kb.
bet1/5
Sana25.02.2022
Hajmi20,25 Kb.
#464852
  1   2   3   4   5

4-мавзу. Узумни узиш, шароб пунктларига келтириш ва қайта ишлаш
Узумни қайта ишлаш учун ишлаб чиқариш бинолари технологик сигимлар ва жиҳозлар
Режа:

  1. Узумни пишиш даражаси

  2. Узумни узиш усуллари

  3. Узумни қайта ишлашга қабул қилиш.

  4. Узумни майдалаш ва синчаларини ажратиш.

  5. Мезгага ишлов бериш

Адабиётлар. 2,3,4,8




Таянч сўз ва иборалар: Пишиш даражаси, экстрактив моддалар, валикли майдалагич, синча ажратгич, дарралар, мезга, мацерация, фермент препарати, электроплазмолиз.
1. Узумни пишиш даражаси. Узумдан тайёрланган шаробнинг сифати узумнинг пишиш даражасига ва уни узишга боглик. Узумни узиш жараёни ва муддати уни қайси масад учун қўлланилишига ва пишиш даражасига караб белгиланади. Узумни пишиш даражаси уч гуруҳга бўлинади.
Истеъмолбоп пишиқлиги – истеъмол қилиш учун ярокли бўлган пишиқлик даври. Бу даврда узумлар навига хос кўринишига, ўзига мос ранга хидга ва мазага эга бўлади. Бундай пишиқликка эга бўлган узумларни териб олгандан сўнг факат якин жойларга жунатиш мумкин.
Терибоп пишиқлик – бу даврда узумда озуқа моддалари жуда кўп тўпланади. Узум бошоғининг катталаниши тухтайди, у навига хос рангга киради. Бундай пишиқликда териб олинган узум узок вақт сакланади. Узок жойларга жунатиш ва кишда сақлаш учун мулжалланган узумлар шу пишиқликда узилади.
Техник пишиқлик – узумни қайта ишлаб шарбат шароб олишга ярокли даври. Бундай узум тулик пишиб етлган, унинг таркибида шакар миқдори энг кўп ва кислота миқдори энг кам бўлади.
2. Узумни узиш усуллари. Узумни узиш, узум навлари бўйича уларни пишиб етилишига кўра амалга оширилади. Узумни узиш ва қайта ишлаш даври 15-20 кун бўлиб, у узум навига об-хаво ва тайёрланадиган шаробматериалга боглик. Бу давр мобайнида узум шарбати таркибидаги моддаларнинг керакли миқдори асосан узгармайди.
Узумни узишда ундан қандай турдаги шароб тайёрланишга кўра танлаб ёки ёппасига узилади. Узумни узиш жараёни кул ва махсус машиналар ёрдамида амалга оширилади. Узум узганда касалланган, эзилган ва чириган узумлар олиб ташланади.
Узум махсус саватларда, зангламайдиган челакларда терилади, сўнг махсус ёгоч яшикларга, контейнерларга ёки махсус жихозланган машина кузови ва прицепларга йигилиб қайта ишлаш корхоналарига олиб келинади.
Француз олими профессор Гиберо Гайноу узумни узиш ва қайта ишлаш корхонасига келтиришни 4 хил усулни ишлаб чикди.
1-чи усулда узумнинг сифати яхши сакланади, бунда узум узилиб яшик ёки саватга солиниб қайта ишлашга олиб келинади. Бу усулда истеъмолга, компот тайёрлашга ва кўртиш учун мулжалланган узумлар терилади.
2-чи усулда узум узилганда унинг маълум бир кисми механик шикастланади. Бунда сават ёки челакда узилган узум махсус контейнрларга солиниб, қайта ишлашга олиб келинади. Узумни контейнрларга солишга ва бушатишда унинг маълум кисми шикастланади. Бу усул шампан шаробси тайёрлашда қўлланилади.
3-чи усулда -энг кўп қўлланиладиган усул бўлиб, бунда узум қайта ишлаш даврига кадар 4 боскични утади. Узум челакларда терилади, челакдан махсус саватларга солинади, саватдан махсус жихозланган автомобил кузовига ёки махсус жихозланган тележка уюм холатида солиниб, қайта ишлашга олиб келинади. Тележкадаги ёки автомобил прицепдаги уюмнинг баландлиги 600 ммдан ошмаслиги зарур.
4-чи усулда- узумлар махсус машиналар ёрдамида ўзиб олинади. Бу усул узумни сифатига таъсир қилади, лекин унинг унумдорлиги бошқа усулларга нисбатан 20 марта юқори. Шу сабабли охирги йилларда узумни машинада узиш усули суннги йилларда кўп қўлланилмокда.

Download 20,25 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish