5 – вариант – топшириқ



Download 223,5 Kb.
bet8/8
Sana19.09.2021
Hajmi223,5 Kb.
#178794
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
15 вариант

фермер хужалиги манзили:

Мулк шакли:


Банк реквизитлари:

  1. Лойиханинг асосий максади

«_________» фермер хужалиги уз фаолиятида кишлок хужалиги фаолияти билан шугулланишни, чорвачилик махсулотларини етиштиришни режалаштирган.

Бундай максадни амалга ошириш учун эса хужалик Туронбанк томонидан уч йил муддатга 7 000 000 (етти миллион) сум кредит маблаги олишни режалаштирган.

Ушбу маблаг куйидагича сарфланади.





Маблаг сарфланиши

Суммаси

1

19 бош кора молни сотиб олишга

5 000 000 сум

2

Озука ем сотиб олишга

2 000 000 сум




Жами

7 000 000 сум

Куйидаги жадвалда хужаликнинг уз маблаглари ва жалб килинадиган маблагларнинг харакатини куриб утамиз:



ЛОЙИХА КИЙМАТИ

Харажат моддалари

Лойихалаштириш манбалари







Уз маблаглари

Жалб килинган маблаглар

Жами




Хужалик

Жами

Хизмат курсатувчи банк

Жами




Ер

0

0

0

0

0

Бино ва иншоотлар

3000000

3000000

0

0

3000000

Реконструкция




0




0

0

Машина ва жихозлар

0

0

0

0

0

Жихозлар




0




0

0

Корамол сотиб олиш учун

0

0

5000000

5000000

5000000

Айланма капитал

50000

50000

2000000

2000000

2050000

Ишлаб чикариш захиралари




0

0

0

0

Жами




3050000




7000000

10050000



МОЛИЯЛАШТИРИШ РЕЖАСИ













2-илова







Моддалар

Махаллий валюта

Жами

Структура (%)

Улуши (%)




Уз маблаглари
















Уз маблаглари

3050000

3050000

100%







Жами

3050000

3050000

100%

30%






















Кредитлар


































Корамоллар сотиб олиш учун йуналтирилган маблаглар

5000000

5000000

71%







Озука ем

2000000

2000000

29%










Урнатиш ва монтаж ишлари

0

0

0%







ЖАМИ КРЕДИТЛАР

7000000

7000000

100%

70%




ХАММАСИ

10050000

10050000




100%


  1. Бозор вазияти тахлили

Хозирги кунда хужаликлик фаолияти билан шугулланаётган кичик ва урта юридик, жисмоний шахсларнинг олдида жамиятимизда узининг мустахкам урнини эгаллаш ва мамалакат ички бозорини халк истеъмол моллари билан тулдириш, ахолини маълум кисмини мехнат билан таъминлаш ва шу билан халкимизнинг турмушини фаровон булишига хисса кушиши ва бошка эзгу ниятларни руёбга ошириш масалалари кундаланг булиб турибди. Бунда юртбошимизнинг мамлакатимизда кичик ва урта бизнесни ривожлантиришга каратилган саъйи харакатлари ва чикарган Фармонлари хужаликлик фаолиятларини ёритувчи маёк булик тугри йулларни курсатиб бермокда.

Республикамизда кабул килинган конун ва бир канча меъёрий хужжатлар хужаликларга узларининг режаларини амалга оширишдаги харкатларини куллаб-кувватлашга асосий мезонлардан бир булиб хизмат килмокда. Хужаликларда фаолиятини ривожлантиришда керак буладиган маблагларни берувчи инвестиция институтлари мавжуд эканлиги хакида тушунчалар пайдо булиб келмокда.

Хозирги вактда хар бир соха ривожланиши ва сифатли махсулот ишлаб чикарилиши бозор иктисодини асосий талабидир. Хужалик ахолини арзон нархларда гушт махсулотлари билан таъминлашни режалаштирган.

Бунинг учун айрим изланишлар ва талабларни урганиш ишларини амалга оширилган. Чунки ишлаб чикарилган махсулот уз харидорини топмаса фирма молиявий инкирозга учрашиши турган гап.

Шунинг учун бозор шароитини урганишда ва ишлаб чикариладиган махсулотларга харидор борлигини аниклашда бир катор изланишлар олиб борилди:

-Бозор коньюктурасини системали тахлили;

-Ракобатчиларни ахволи ва уларнинг кувватларини урганиш;

-хужалик махсулотларини харакат йуналишлари сиёсатини урганиш.

Кредит маблагини узлаштириш ва махсулот ишлаб чикариш билан куйидаги талабларни кондириш режалаштирилмокда:

-купчиликка манзур буладиган арзон ва сифатли махсулотларни ишлаб чикариш;

-реклама асосида фирма, ташкилот ва муассасаларга уз махсулотларини таклиф килиш ва буюртмачи талабинитулаконли кондириш;

-янги иш уринларини яратиш.
4. Ташкилий ва ишлаб чикариш режаси.
«_________» фермер хужалиги 6 нафар ходимларни иш билан таъминлайди. Булар директор, хисобчи, 4 нафар ишчилардир.

Хужаликнинг ташкилий структураси куйидагича булади:



Директор



Хисобчи


Ишчилар

Бизнес-режанинг бу кисмида хужалик томонидан етиштириладиган махсулотлар хажмини, харажатлар ва олинадиган даромадни куриб чикамиз.

Хужалик маблаг хисобидан 19 бош корамол сотиб олади. Хар бир корамолнинг уртача соф огирлиги 200 кг ни ташкил этади. Ушбу корамоллар бурдокига, озука ем билан бокилади. Шунинг хисобига 1 бош корамол бир кунда уртача 600 граммда семиради. Куйидаги жадвалда маблаг хисобидан сотиб олинадиган корамолларни семиришини куриб утамиз:
Махсулот етиштириш хажми

Корамоллар сони

1 дона корамолни 1 кунлик уртача семириши, кг

19 бош корамолларни

1 кунлик семириши, кг



19 бош корамолларни

1 ойлик семириши, кг



19 бош корамолларни

1 йиллик семириши, кг



19

0,6

11,4

342

4104

Изох: бурдокига бокилаётган корамоллар хар олти ойда сотилади ва урнига янгиси сотиб олинади.
Хужаликда корамолларни шелуха, кунжара,комбикорм ва хашаклар билан бокилади. Ушбу озука ем сарф харажатларини куйидаги жадвалларда куриб утамиз.

Бир дона корамол учун сарфланадиган озук-ем:



Озука-ем номи

Улчов бирлиги

Бир кунлик сарф микдори

Бир ойлик сарф микдори

Бир йиллик сарф микдори

Шелуха

кг

2,5

75

900

Кунжара

кг

2

60

720

Комбикорм

кг

1,5

45

540

Хашак

бог

1

30

360

19 бош корамолни бокиш учун сарфланадиган озука-ем харажатлари:





Озука-ем номи

Улчов бирлиги

Нархи

Бир ойлик сарф харажат микдори

Бир ойлик сарф харажат, сум

Бир йиллик сарф харажат микдори

Бир йиллик сарф харажат, минг сум

1

Шелуха

кг

70

1425

99750

17100

1197

2

Кунжара

кг

100

1140

114000

13680

1368

3

Комбикорм

кг

80

855

68400

10260

820,8

4

Хашак

бог

50

570

28500

6840

342




Жами

 

 

 

310650

 

3727,8

Шунингдек махсулт етиштириш жараёнида коммунал харажатлари амалга оширилади. Ушбу харажатни куйидаги жадвалда куриб утамиз:





Коммунал харажат номи

Улчов бирлиги

Нархи

Бир ойлик сарф харажат микдори

Бир ойлик сарф харажат, сум

Бир йиллик сарф харажат, минг сум

1

Электр энергия

кВт

36

150

5400

64,8

Ишчилар кормолларни бокишда ва махсулот етиштиридша бевосита катнашганликлари учун уларга бериладиган иш хакларини алохида куриб утамиз:





Лавозимлар

Сони

Ойлик иш хаки

Йиллик иш хаки

1

Ишчилар

4

80000

960000




ЖАМИ

4

80000

960000

Бошкарув ходимлари ишлаб чикаришда бевосита катнашмаганликлари учун уларга бериладиган иш хакларини давр харажатлари моддасида куриб утамиз:





Лавозимлар

Сони

Ойлик иш хаки

Йиллик иш хаки

1

Директор

1

25000

300000

2

Хисобчи

0,5

11000

132000




Жами

1,5

36000

432000




Иш хакидан 31% ажратма

11160

133920




ЖАМИ

47160

565920

Етиштирлган махсулотларни сотиш хажми





Махсулот номи

Сотилиш нархи

1 ойда етиштирилган махсулот микдори, кг

1 ойлик тушум, сум

1 йилда етиштирилган махсулот микдори, кг

1 йиллик тушум, сум




Гушт

2400

342

820800

4104

9849600

Куйидаги жадвалда махсулот етиштириш хажми, унга сарф буладиган сарф харажатлар ва олинадиган фойдани куриб утамиз.





Харажат номи

Бир ойда, сум

Бир йилда, минг сум




Озука ем

310650,00

3727,80




Иш хаки

80000,00

960,00




31% ажратма

24800,00

297,60




Коммунал харжатлар

5400,00

64,80




Дори дармонлар ва бошка харажатлар учун

5000,00

60,00

I

Махсулот етиштириш таннархи

425850,00

5110,20




Давр харажатлари

47160,00

565,92

II

Тула таннарх

473010,00

5676,12

III

Етиштирилган махсулотдан тушган тушум

820800,00

9849,60

IV

Фаолиятдан курилган фойда

347790,00

4173,48



5. Кредит фоизи ва кредит танини кайтариш режаси.
Кредит микдори: 7 000 000 сум

Йиллик кредит фоизи: 8 %

Кредит кайтариш муддати: 3 йил

Кредит фоизи ва кредит кайтарилиши, минг сум



Тулов даври

1-йил

2-йил

3-йил

 

Кредит %

Кредит танини кайтариш

Кредит %

Кредит танини кайтариш

Кредит %

Кредит танини кайтариш

1-ой

46,67

 

32,00

 

16,00

 

2-ой

46,67

 

32,00

 

16,00

 

3-ой

46,67

 

32,00

 

16,00

 

4-ой

46,67

 

32,00

 

16,00

 

5-ой

46,67

 

32,00

 

16,00

 

6-ой

46,67

1100,00

32,00

1200,00

16,00

1200,00

7-ой

39,33

 

24,00

 

8,00

 

8-ой

39,33

 

24,00

 

8,00

 

9-ой

39,33

 

24,00

 

8,00

 

10-ой

39,33

 

24,00

 

8,00

 

11-ой

39,33

 

24,00

 

8,00

 

12-ой

39,33

1100,00

24,00

1200,00

8,00

1200,00

 

 

 

 

 

 

 

Жами

516,00

2200,00

336,00

2400,00

144,00

2400,00



6.Пул маблагларининг харакати.
Хужалик тикувчилик махсулотларидан курадиган даромадининг пул маблагларининг харакатини курамиз:

Курсаткичлар

1-йил, минг сум

Ялпи тушум

9 850

Харажат

5 676

Ялпи даромад

4 173


7.Молиявий режа.
Соф пул окимлари тугрисида маълумот (сум хисобида)



Курсаткичлар

1-йил

2-йил







Узлаштириш куввати

80%

100%

100%

1.

Ялпи тушум

7879,68

9849,60

9849,60

2.

Тула таннарх

4540,90

5676,12

5676,12

3.

Кредит фоизи

516,00

336,00

144,00

4.

Фойда

2822,78

3837,48

4029,48

5.

Фойда солиги

508,10

690,75

725,31

6.

Кредит кайтарилиши

2200,00

2400,00

2400,00

7.

Хужалик ихтиёрида колган фойда

114,68

746,73

904,17

Изох: кредит маблагини узлаштириш, ишлаб чикариш жойини ташкил килиш учун хужалик 1 йилда 80% махсулот етиштириш кувватини, кейинги йилларда 100% махсулот етиштириш кувватларини амалга оширади.

Жадвал маълумотларидан куриниб турибдики хужалик уч йилда олган карзни тула кайтариб 1 765 580 сум микдорида фойдага эга булмокда. Олган фойдани хужалик яратилган кушимча ишчи уринларни кейинчалик кенгайтириб ва уз фаолиятини давом эттиришга сарфлайди. Хамда халкимиз фаровонлиги ва мамлакатимиз мустакиллиги учун оилавий хужалик уз хиссасини кушади ва фаолиятини янада кенгайтиради.

«_________» хусусий

хужалиги рахбари U.Erkinova


5 – топшириқ

Қуйидаги тест саволига жавоб беринг:

1. Quyida qayd qilinganlarning qaysi biri tadbirkorlik shakllariga taalluqli?

A. yakka tartibdagi mehnat faoliyati

B. xususiy tadbirkorlik faoliyati

V. jamoa tarkibidagi mehnat faoliyati

G. yakka tartibdagi tadbirkorlik, xususiy tadbirkorlik, jamoa tadbirkorligi, aralash tadbirkorlik

2. YAkka tadbirkorlik bu shunday faoliyatki uning egasi butun daromad va tavakkalchilikni:

A. to`la o`z zimmasiga oluvchi bir kishidir

B. to`la o`z zimmasiga oluvchi bir oiladir

V. to`la o`z zimmasiga oluvchi bir necha oiladir

G. hamma javoblar to`g’ri

3.Xususiy tadbirkorlikning yakka tartibda faoliyat ko`rsatayotgan tadbirkorlikdan farqi shundaki, bu erda faoliyat ko`rsatuvchilar o`z faoliyatini:

A. yollanma ishchi kuchi yordamida olib boradi

B. yollanma ishchi kuchisiz olib boradi

V. yollanma ishchi kuchini qisman jalb qilish yordamida olib boradi

G. bir necha oila kuchi yordamida olib boradi

4. Kichik firmalar:

A. kooperatsiyalashgan va ixtisoslashgan qismlar va detallar ishlab chiqarish asosida faoliyat ko`rsatadi

B. asosan iste`mol buyumlari ishlab chiqarish va aholiga xizmat ko`rsatish bilan shug’ullanadi

V. umumiy texnologik va texnik infratuzilma sohasida faoliyat ko`rsatadi

G. asosan savdo – sotiq bilan shug’ullanadi

5. YOpiq turdagi aktsiyadorlik jamiyati – bu:

A. aktsiyalari nomlangan va ular faqat aktsioner jamiyati ta`sischilari o`rtasida taqsimlangan jamiyatdir

B. aktsiyadorlari o`zlariga tegishli aktsiyalari boshqa aktsiyadorlarning roziligisiz erkin tasarruf qila oladigan jamiyatdir

V. O`zbekiston Respublikasida joylashgan, aktsiyalarining yoki nizom jamg’armalarining 100 % ini xorijiy investitsiyalar tashkil etgan korxonalar

G. muxandislik maslahat xizmatlarini tijoratchilik qoidalariga asoslangan holda amalga oshiradigan korxonalardir

6. Biznes – bu:

A. tadbirkorlikning eng asosiy unsuridir;

B. ruxsat etilgan, jamiyat a`zolariga naf keltiruvchi faoliyat bilan shug’ullanib, pul, daromad topishni bildiradi;

V. shaxsiy boylik, foyda orttirishga qaratilgan ish;

G. puldan pul keltirib chiqarishdir;

7. Tadbirkorlik – bu:

A. qonun xujjatlariga muvofiq daromad olishga qaratilgan tashabbuskor faoliyat;

B. bozor iqtisodiyotida xo`jalik yuritishning asosiy sub`ekti hisoblanadi;

V. tadbir bilan, puxta o`ylab ish tutadigan kishi;

G.yuridik va jismoniy shaxslar tomonidan mahsulot ishlab chiqarish (xizmat ko`rsatish) yo`li bilan tavakkal qilib, o`z mulkiy javobgarligi ostida amalga oshiriladigan tashabbuskorlik faoliyati;

8. Biznesmen – bu:

A. biznes bilan shug’ullanuvchi shaxs

B. biznes bilan shug’ullanuvchi tashkilot

V. erni ijaraga berib, renta orqali pul topuvchi shaxs

G. pulni bankka qo`yib, foiz orqali pul topuvchi shaxs

9. Tadbirkor – bu:

A. yuridik shaxs sifatida doimiy asosda tadbirkorlik bilan shug’ullanuvchi shaxs

B. yuridik shaxs bo`lmasdan doimiy asosda tadbirkorlik bilan shug’ullanuvchi jismoniy shaxs

V. tadbirkorlik bilan puxta o`ylab ish qiladigan kishi

G. javoblarning hammasi to`g’ri

10. Biznes qilishdan maqsad:

A. foyda olish va uni muttasil oshirib borishdir

B. xarajatdan ko`ra ko`proq daromad olishdir

V. biznesni rivojlantirish va sotsial ehtiyojlarni qondirish



G. A va B javoblar to`g’ri
Download 223,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish