5 лаборатория иши ночизиқли бошқариш системаларини моделлаштириш



Download 340 Kb.
bet3/4
Sana28.05.2023
Hajmi340 Kb.
#945226
1   2   3   4
Bog'liq
5-Laboratoriya ishi

Чизиқли система блокининг нусхасини олиб, унинг номини Ночизиқли система деб ўзгартиринг. Янги блок киришларига ўша сигналларни (берилган йўналиш ва ғалаёнлаш) уланг. Чизиқли система учун сариқ фон рангини, ночизиқли учун эса – бинафша ранг фон рангини ўрнатинг.

СЎТ ёрдамида ўтказилади
Format – Background color

  1. Ночизиқли системада Юритма остсистемасини очинг. Биз руль чегаравий бурилиш (перекладка) бурчаги чекланмаларини ва унинг ўзгариш тезлигини ҳисобга олган ҳолда юритманинг ночизиқли моделини қурамиз.

Блокка икки марта босиш

  1. Бирикиш чизиқларни ўчиринг.

элементга СЧТ, Delete босиш.

  1. Узатиш функциясини қуйидагига ўзгартиринг .

  • Denominator

блокига икки марта босиш

  1. Library Browser ойнасини очинг.


View – Library Browser

  1. Модель ойнасига Math Operations гуруҳидан Sum блокини ўтказинг. Уни шундай ўзгартирингки, манфий тескари боғланиш ҳосил бўлсин.

Блокка икки маротаба босиш,
List of signs майдонида |+- киритиш

  1. Модель ойнасига Discontinuities гуруҳидан Saturation (насыщение) иккита блокини ўтказинг. Битта блокни интегратор олдидан (чегаравий тезлигига чекланма), иккинчисини – интегратордан сўнг (перекладка бурчагига чекланма) жойлаштиринг.

  1. Рульнинг чегаравий бурилиш тезлиги 3 градусдан ва чегаравий бурилиш бурчаги 30 градусдан ошмайдиган қилиб, рухсат этилган қийматларнинг чегараларини киритинг. Ҳисоботда барча белгиланган қийматларни кўрсатинг.

  • Upper limit

  • Lower limit

блокларига икки марта босиш

  1. Керакли усул билан блокларни уланг. Юритма ночизиқли остсистема схемасининг нусхасини ҳисоботга кўчиринг.



  1. Ортиқча ойналарни ёпинг ва модельнинг асосий ойнасига ўтинг. Shift клавишасини босган ҳолда иккита осциллографни ўнг томонга ўтказиб алоқалардан узинг.

  1. Модель ойнасига Signal Routing гуруҳидан Mux (мультиплексор)ни иккита блокини ўтказинг. Бу блоклар сигналларни «жгут» (кўпжилали кабель) га бирлашиши учун хизмат қилади.

  1. Биринчи блок киришларини чизиқли ва нозиқли системанинг боққариш сигналлари билан (delta) , чиқишини эса – Руль осциллографи кириши билан уланг.

  1. Шунга ўхшаш, иккинчи мультиплексорнинг киришларини чизиқли ва ночизиқли системаларнинг чиқиш сигналлари (phi) билан,чиқиш эса - Йўналиш осциллографи кириши билан уланг.

  1. Модельни сақлаб қуйинг ва нусхасини алмаштириш буфери орқали ҳисоботга кўчиринг.



  1. Берилган йўналишни 10 градусга ва ғалаёнлашни 0 га ўрнатинг.Лойиҳалашни бажаринг ва натижаларни кўринг. Сариқ график осциллографларнинг биринчи киришининг -(чизиқли система), бинафша ранг эса – иккинчисининг (ночизиқли система) ўзгаришини кўрсатади.

  1. Чизиқли ва ночизиқли системаларнинг лойиҳалаш натижалари нима учун тўғри келмаслигини тушунтириб беринг. Қайси ночизиқли звено сезиларли даражада натижага таъсир кўрсатади?

  1. Янги M-файл яратинг.

File – New – M-file

  1. Редактор ойнасида йўналиш бўйича ўтиш жараёнларининг графикларини чиқариш учун буйруқлар киритинг.Энди массив phi учта устунни ташкил қилади: вақт ва осциллограф икки киришидаги сигналлар (чизиқли ва ночизиқли системаларнинг чиқишлари). % белгидан ўнгидаги барча матнлар шарҳ бўлиб ҳисобланади. plot буйруғининг учинчи параметри рангни англатади: ‘b’ – кўк, ‘g’ – яшил, ‘r’ – қизил ва бошқалар. (бу буйруқ бўйича справкага қаранг). Команда hold on буйруғи олдинги графикни ўчирилиши керакмаслигини англатади , hold off эса – олдинги график ўчирилиши кераклигини англатади.

figure(1); % 1 расм очилади
subplot(2,1,1);
plot(phi(:,1),phi(:,2),'b');
hold on;
plot(phi(:,1),phi(:,3),'g');
hold off;
legend('Чизиқли система, ...
'Ночизиқли система')

  1. Файлни lab5graph.m. номи остида сақлаб қуйинг.

File – Save

  1. Файлни (скрипт2) бажаришга ишга туширинг. Агар экранда график пайдо бўлмаса, Matlab буйруқ ойнасига хатолар ҳақидаги хабарларга қаранг.

F5 тугма

  1. Бу буйруқни subplot чақирилганидан сўнг қуйиб, шрифт ўлчамини катталаштиринг. Бу ерда gca координата ўқларини англатади (get current axis). Яна бир бор скриптни ишга туширинг.

set(gca,'FontSize',16);

  1. Скриптга № 3 лаборатория ишидагидай график ва координата ўқлари номини кўшинг.

title('10 градусга буриш)
xlabel('Вақт, сек');
ylabel('\phi, град');

  1. Чизиқлар қалинлигини катталаштиринг. С помощью функции get функцияси ёрдамида биз аввал барча объект чизиқларга кўрсаткич массив (хэндлов, handle) ларни оламиз. Сўнг set функцияси ёрдамида ҳар бир чизиққа 1,5 пунктга тенг LineWidth (чизиқ қалинлиги) хусусиятини ўрнатамиз. Файлни сақлаб қуйинг ва уни бажаришга ишга туширинг.

h = get(gca, 'Children')
set(h(1),'LineWidth',1.5)
set(h(2),'LineWidth',1.5)

  1. Скриптга шундай буйруқлар қўшингки, улар ёрдамида ойнанинг пастки ярмида битта графикда чизиқли ва ночизиқли системаларда бошқариш сигналларининг ўзгариши эгри чизиғи курилсин. Бу график учун сарлавҳа киритманг (У юқоридаги графикка халақит беради).

  1. Скриптнинг тўғри ишлаишига эришинг. Скрипт матнининг нусхасирни ҳисоботга кўчиринг.

  1. Скриптни бажариш учун ишга туширинг.Олинган графикнинг нусхасини ҳисоботга кўчиринг.

  1. Берилган йўналиш катталигини 90 градусга ўзгартиринг ва яна лойиҳалашни ўтказинг.


Берилган йўналиш блокига икки марта босиш
Final value майдонида 90 киритинг

  1. Редактор ойнасига ўтинг ва график номини «90 градусга бурилиш» деб ўзгартиринг.Яна скриптни ишга туширинг ва курилган график нусхасини ҳисоботга кўчиринг.

title('90 градусга бурилиш')
F5 тугма
print -dmeta

  1. Чизиқли ва ночизиқли моделлар орасидаги фарқларнинг катталигини тушунтириб беринг. Қандай энди ночизиқлиликлар натижага таъсир кўрсатади?


Download 340 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish