5 маoруза мавзу: суюыликларни ъайдаш


Буғ фазасининг енгил учувчан компонент билан бойиш даражаси асосан ҳайдашнинг иккита принципиал усули бор: 1) оддий ҳайдаш (дистиляция); 2) мураккаб ҳайдаш (ректификация)



Download 0,75 Mb.
bet2/4
Sana22.02.2022
Hajmi0,75 Mb.
#88553
1   2   3   4
Bog'liq
7-мавзу Ҳайдаш

Буғ фазасининг енгил учувчан компонент билан бойиш даражаси асосан ҳайдашнинг иккита принципиал усули бор: 1) оддий ҳайдаш (дистиляция); 2) мураккаб ҳайдаш (ректификация).

  • Буғ фазасининг енгил учувчан компонент билан бойиш даражаси асосан ҳайдашнинг иккита принципиал усули бор: 1) оддий ҳайдаш (дистиляция); 2) мураккаб ҳайдаш (ректификация).
  • Ушбу усулларни кўриб чиқамиз
  • 1) Аралашма компонентларининг учувчанлиги ўртасидаги фарқ анча катта бўлса, бунда оддий ҳайдаш усулидан фойдаланилади.
  • 2) Суюқ аралашмаларни компонентларга тўла ажратиш учун мураккаб ҳайдаш ёки ректификация усулидан фойдаланилади.
  • Ректификацион колоннанинг юқориги қисмидан чиқаётган буғ асосан енгил учувчан компонентдан иборат бўлиб, у конденсацияга учрагандан сўнг икки қисмга ажралади. Конденсатнинг биринчи қисмини дистиллят ёки ректификат (юқори маҳсулот) деб аталади. Конденсатни иккинчи қисми эса қурилмага қайтарилади ва у флегма дейилади.

Коноваловнинг қонунлари

  • Коноваловнинг биринчи қонунига кўра эритма билан мувозанатда бўлган буғ доим ўзида шундай компонентни ортиқча ушлайди, бунда эритмага шу компонентдан қўшилганда унинг қайнаш температураси камаяди. Масалан, этил спиртига сув қўшилса, системанинг қайнаш температураси пасаяди. Коноваловнинг иккинчи қонунига кўра суюқ эритма устидаги мувозанат ҳолатидаги буғнинг таркиби суюқ эритма таркибига тенгдир. Бундай аралашмалар азеотроп эритмалар деб номланади. Азеотроп эритмалар максимал ва минимал қайнаш температурали бўлиши мумкин.

ОДДИЙ ҲАЙДАШ

  • Суюқ аралашмаларни бир марта қисман буғлатиш йўли билан ажратиш жараёни оддий ҳайдаш деб айтилади. Оддий ҳайдаш жараёни аралашма компонентларининг учувчанликлари ўртасидаги фарқ анча бўлгандагина ишлатилади. Одатда суюқ аралашмаларни бирламчи ажратиш учун ҳамда мураккаб аралашмаларни кераксиз қўшимчалардан тозалаш учун оддий ҳайдаш усулидан фойдаланилади.
  • Оддий ҳайдаш қуйидаги усулларга бўлинади: 1) фракцияли ҳайдаш; 2) дефлегмацияли ҳайдаш;
  • 3) сув буғи билан ҳайдаш.

Download 0,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish