5-маъруза. Ахборот тизимлари ва тармоқлари, уларнинг архитектураси эволюцияси, компьютер графикаси ва мультимедиа тизимлари Ахборот тизимлари ҳақида тушунча. Ахборот тизимидан олдин «тизим нима?»



Download 350,5 Kb.
bet3/7
Sana20.03.2022
Hajmi350,5 Kb.
#502173
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
5 маъруза Ахборот тизимлари ва тармоколари999999

Компью́тер гра́фикаси (шунингдек, маши́на графикаси) — компьютерлар тасвирларнинг синтези (яратиш) учун ҳам, ҳақиқий дунёдан олинган визуаль ахборотни қайта ишлаш учун ҳам қурол сифатида фойдаланиладиган фаолият соҳасидан иборат.
Биринчи ҳисоблаш машиналари графика билан ишлаш учун алоҳида воситаларига эга эмас эдилар, лекин улар тасвир олиш ва қайта ишлаш учун фойдаланилган. Хотирасини дастурлаштирилиб биринчи электрон лампали машиналарда нақшлар олинган.
1961 йили дастурчи С. Рассел биринчи графикли компьютер ўйинларини яратиш бўйича лойиҳани бошқарди. Ўйинни («Spacewar!») яратиш учун тахминан 200 одам-соат кетган. Ўйин PDP-1. машинасида яратилган.
1963 йили америка олими Айвен Сазерленд сонли пероли трубкада нукта, чизиқ ва айлана чизадиган дастурли-аппаратли Sketchpad мажмуани яратди. Негизли ҳаракатлар соддаликлар:ҳаракат, нусҳалаш ва бошқалар билан амалга оширилар эди. Аслида бу, компьютерда амалга оширилган биринчи векторли муҳаррир эди. Шунингдек дастурни биринчи график интерфейс ҳам дейиш мумкин эди.
1960- й.й. ўрталарида компьютер графикасининг ишлаб чиқариш иловаларидаги ишланмалари пайдо бўлди. Масалан, Т. Мофетт ва Н. Тейлорлар раҳбарлигида Itek фирмаси электрон чизма машинасини ишлаб чиқди. 1964 йили General Motors IBM билан биргаликда ишлаб чикқан DAC-1 лойиҳалашни автоматлаштириш тизимини тақдим этди. !964 йили Н. Н. Константинов раҳбарлигида мушукнинг ҳаракатини компьютерли математик модели яратилди. БЭСМ-4 машинаси ёзилган дифференциал тенгламани ечиш дастурни бажара бориб, «Мушукча» мультфилмини чизар эди. Бу ўз вақти учун катта янгилик эди. Визуаллаштириш учун алифболи-рақамли принтер фойдаланилган.
1968 йили тасвирларни сақлаш ва уни компьютер дисплейи-электрон-нурли трубкага чиқариш имконияти билан компьютер графика муҳим тараққиётга эга бўлди.
Компьютер графикаси тизимлари.
Илмий графика — дастлабки компьютерлар фақат илмий ва ишлаб чиқариш масалаларини ечишда фойдаланилган. Олинган натижаларни яхшироқ тушуниш учун, уларни график қайта ишланган, графиклар, диаграммалар, чизмалар тузилган, Дастлабки графиклар машинада символик нашр тартибида олинган. Кейинроқ, график ва чизмаларни қоғозга сиёхли перода чизиш учун график қурувчилар (плоттер) лар пайдо бўлди.
Ишчан графика — муассасаларнинг турли ишларини кўрсаткичларини кўргазмали тақдим этиш учун мўлжалланган компьютер графикасининг соҳаси. У ёрдамида режали кўрсаткичлар, ҳисобот ҳужжатлари, статистик маълумотлар кўргазмали яратилади. Унинг дастурий воситалари электрон жадваллар таркибига киритилган.

Download 350,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish