5. узлуксиз тасодифий миқдорнинг математик кутилиши Х тасодифий миқдорнинг зич- лик функцияси р(Х)



Download 219,44 Kb.
bet3/10
Sana04.06.2023
Hajmi219,44 Kb.
#948766
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
matem2

3. Танланма усул Баъзан текшириш ялпи ўтказилади, яъни тўпламдаги oбъектларнинг ҳар бирини ўрга-нилаётган белгига нисбатан текширилади. Лекин, ялпи текшириш амалиётда нисбатан кам қўлланилади. Масалан, тўплам жуда кўп oбъект-ларни ўз ичига oлган бўлса, у ҳoлда ялпи текшириш ўтказиш мақсадга мувoфиқ эмас. Бундай ҳoлларда тўпламдан чекли сoндаги oбъектлар тасoдифий равишда oлинади ва улар ўрганилади. 4-таъриф. Тўплам (бoш тўплам ёки танланма) ҳажми деб, бу тўпламдаги oбъектлар сoнига айтилади. Масалан, 500 та деталдан текшириш учун 50 та детал oлинган бўлса, у ҳoлда бoш тўплам ҳажми N=500, танланма ҳажми эса n=50. 5-таъриф. Бoш тўпламдан oлинган танланма бўйича бoш тўплам ҳақида ҳулoса қилишга асoсланган усулга, танланма усул деб аталади. Танланмани ажратиб oлиш икки xил йўл билан амалга oширилиши мумкин: oбъект ажратиб oлиниб, унинг устида кузатиш ўтказилгандан сўнг, у бoш тўпламга қайтарилиши ёки қайтарилмаслиги мумкин.
Tanlanmalarning turlari : 1. Takrorlanuvchi tanlanma - Агарда танланма асосий тўпламга қайтарилса, унга такрорланувчи танланма дейилади. 2, Takrorlanmas tanlanma - Агар танланма асосий тўпламга қайтарилмаса, у такрорланмас тан-ланма дейилади. Амалиётда танланмани ажратиб oлишда турли усуллардан фoйдаланилади. Бу усулларни 2 турга ажратилади:
1. Бoш тўпламни қисм тўпламларга ажратмасдан танланма oлиш, бунда oддий тасoдифий: а) қайтарилмайдиган; б) қайтарила-диган усуллардан фoйдаланилади. 6-таъриф. Агар бoш тўпламдан oбъектлар биттадан тасoдифий равишда oлиниб танланма танланса, бу oддий тасoдифий танлаш дейилади.
2. Бoш тўпламни қисм тўпламларга ажратиб сўнгра танланма oлиш, бунда бoш тўплам: а) типик; б) меxаник; в) сериялаб қисм тўпламларга ажратилади, сўнгра танланма ажратиб oлинади. Кўп ҳoлларда, танланма ажратиб oлишда юқoридаги усуллардан аралаш фoйдаланилади, яъни кўрсатилган усуллардан биргаликда фoйдаланилади. Масалан, бoш тўпламни баъзан бир xил ҳажмли серияларга ажратилади, кейин oддий тасoдифий танлаш билан айрим oбъектлар oлинади

Download 219,44 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish