6-Мавзу. Ер-сув ресурслари, улардан самарали фойдаланиш


лиги эса ахолини озиқ-овқат ва кийим-кечак билан та-



Download 2,17 Mb.
bet2/13
Sana18.04.2022
Hajmi2,17 Mb.
#559599
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
Kurs ishi

лиги эса ахолини озиқ-овқат ва кийим-кечак билан та-

минлайдиган иқтисодиётнинг асосий тармоғидир.

Республикамизда экин майдонларини оптимал-

Республикамизда экин майдонларини оптимал-

лаштириш ва қишлоқ хўжалиги экинларини районлашти-

риш борасида хар томонлама пухта ўйланган сиёсат

олиб борилаётгани энг мухим хомашё ва експортбоп

махсулот бўлмиш пахта етиштиришнинг нисбатан бар-

қарор хажмини сақлаган холда бошқа қишлоқ хўжалиги

махсулотлари етиштиришни бир неча баробар кўпайти-

риш имконини берди.

Ерларнинг мелиоратив холатини яхшилаш хозир-

ги кундаги асосий муаммолардан бири бўлиб қолмоқда.

Бугунги кунда суғориладиган ерларнинг қарийб 8 % нинг

мелиоратив холати ёмон бўлиб бу аввало тупроқнинг

шўрланиш даражаси юқорилиги ва ер ости сувларининг

кўтарилиши билан боғлиқ. Салкам 330 минг гектар ер ме-

кўтарилиши билан боғлиқ. Салкам 330 минг гектар ер ме-

лиоратив холати қониқарсизлиги туфайли қишлоқ хўжа-

лиги учун яроқсиз бўлиб турибди. Суғориладиган ерлар-

нинг сифатини бахолашнинг умумий кўрсатгичи бўлган

ер бонитети сўнгги йилларда 55 балгача пасайган.

1.1 Ер ресурсларининг қишлоқ хўжалигидаги аҳамияти ва хусусиятлари, уларнинг майдони таркиби, фойдаланувчилар бўйича тақсимланиши

Ердан асосий восита сифатида фойдаланишда унинг қуйидаги хусусиятларини еътиборга олиш мақсадга мувофиқдир:

  • а) ер майдонининг чекланганлиги ва такрор ишлаб чиқарилмаслиги. Она замин табиатан чекланган, унинг майдонини инсон кенгайтира олмайди. Чунки у табиат маҳсули ҳисобланади. Бошқа асосий воситаларни, масалан, тракторларни, машиналарни талабни қондириш мақсадида хоҳлаганча ишлаб чиқариш мумкин;

б) ернинг табиат маҳсули эканлиги. Ер табиат маҳсулидир. Шунинг учун унинг келажакдаги тақдири табиатга боғлиқ. Бошқа асосий воситалар, яъни бинолар, иншоотлар, комбайнлар, тракторлар инсон меҳнатининг маҳсулидир. Зарурият туғилганда улар инсон томонидан ишлаб чиқарилиши мумкин. Ерни эса инсон ишлаб чиқара олмайди;

  • б) ернинг табиат маҳсули эканлиги. Ер табиат маҳсулидир. Шунинг учун унинг келажакдаги тақдири табиатга боғлиқ. Бошқа асосий воситалар, яъни бинолар, иншоотлар, комбайнлар, тракторлар инсон меҳнатининг маҳсулидир. Зарурият туғилганда улар инсон томонидан ишлаб чиқарилиши мумкин. Ерни эса инсон ишлаб чиқара олмайди;
  • в) ер - қишлоқ хўжалигининг абадий ишлаб чиқариш воситасидир. Республика ҳудудида мавжуд бўлган ерлардан қишлоқ хўжалик маҳсулотлари етиштиришда биздан олдинги авлодлар фойдаланган, ҳозирги даврда биз фойдаланмоқдамиз, келажакда эса авлодларимиз фойдаланади;

Download 2,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish