7-амалий машғулот фильтрлар ҳисоби


Фильтрлаш ускуналарининг турлари



Download 313,39 Kb.
Pdf ko'rish
bet3/3
Sana18.11.2022
Hajmi313,39 Kb.
#867790
1   2   3
Bog'liq
7-амалий

Фильтрлаш ускуналарининг турлари.
Нефтьь-газни қайта ишлаш 
корхоналарида ишлатиладиган фильтрлаш ускуналари тозаланиши керак 
бўлган муҳитнинг хили, ишлаш принциплари, фильтр тўсиқларнинг турига 
ва иш босимларнинг миқдорига қараб бир неча турларга бўлинади. 
Технологик мақсадларга кўра фильтрлаш икки турга бўлинади: 1) 
суюқликларни тозалаш учун; 2) газларни тозалаш учун. 
2.13-расмда фильтрловчи маятникли центрифуганинг тузилиши 
кўрсатилган. Чўкма центрифуганинг пастки қисмидан чиқарилади. 
Фундамент плитаси 1 ва учта таянч устунчалари 3 дан иборат бўлган илгакка 
станина 2 осиб қўйилган. Станинанинг марказида ротор 10 нинг таянчи 
жойлашган. Таянч валининг юқориги қисмига ротор 5 бириктирилган. Ротор 
чекка ҳалкаси билан таъминланган. Валнинг пастки қисмида эса узатма 
тасмасининг ғилдираги 14 ва тўхтатиш учун мослама 15 бор.


 
2.13-расм.
Чўкмани пастки қисмидан туширадиган ва тебрангичи бўлган 
фильтрловчи центрифуганинг тузилиши: 
1-фундамент плитаси; 2-станина; 3-таянч устунчалари; 4-қобиқ; 5-ротор; 6-чегара 
ҳалқаси; 7-юклаш қувури; 8-қопқоқ; 9-вал; 10- ротор таянчи;11-электродвигательь; 
12-турбомуфта; 13-тасмали узатма; 14-узатиш ғилдираги; 15-тўхташ учун мослама. 
Ротор қобиқ 4 билан қопланган. Қобиқнинг юқориги қисми юкловчи 
мослама 7 билан жиҳозланган ва қопқоқ 8 билан ёпилган. Центрифуганинг 
айланиши қуйидаги тарзда амалга оширилади. Электродвигательь 11 нинг 
валидаги айланма ҳаракат турбомуфрта 12, тасмали узатма 13 ва узатма 
ғилдираги 14 ёрдамида центрифуганинг валига берилади. Фильтрловчи 
центрифуга ротори қўшимча қилиб қўйиладиган ғалвирсимон материал 
билан қопланади. 
Маятникли центрифугалар бир қатор афзалликларга эга: тузилиши 
оддий ва ихчам; вазни кам; нархи арзон. Бундай ускуналарнинг камчилиги 
ҳам бор: центрифугадан чўкмани туширишда қўл кучидан фойдаланилади; 
бундай ишни бажариш учун ускунани даврий равишда тўхтатиб туришга 
тўғри келади. Шу сабабдан саноатда ишлатилаётган бундай русумли 
центрифугаларнинг сони камайиб бормоқда. Уларнинг ўрнини маятникли 
центрифугаларнинг мукаммаллашган турлари – чўкмани механизация йўли 
билан (яъни пичоқ ёки қисқич ёрдамида) тушириладиган ускуналар 
эгалламоқда. 

Download 313,39 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish