7-Мавзу: Тузилмавий идентификация масалаларини тадқиқ қилиш


Объектнинг кириш ва чиқиш параметрларини рационал сонни аниқлаш



Download 251 Kb.
bet2/2
Sana21.06.2022
Hajmi251 Kb.
#690151
1   2
Bog'liq
07-maruza

Объектнинг кириш ва чиқиш параметрларини рационал сонни аниқлаш

  • Модел барча кириш ва чиқиш параметрлари тартибланади:
  • Эслатма
  • Объект кириш ва чиқиш параметрларини рационал n*, q* ва m* сонини аниқлаш, тажриба орқали амалга оширилади. Бунинг учун кириш ва чиқиш параметрлари сони минимал бўлган ҳолдан бошлаш лозим.
  • F1==<0,1,1>
  • Масалан, дастлабки модел:
  • Y=F1 (X, U),
  • бу ерда Y=(y1, ..., ym1); X=(x1, ..., xn1); U=(u1, ..., uq1).
  • F2=>
  • Мазкур модел сифатида экспертлар томонидан қуйидагиларни бири танланилади:
  • қуйидагилардан танланилади:
  • Натижада, аниқлаштириш ва мураккаблаштириш тартибида жойлашган объект моделлари кетма-кетлигига эга бўламиз:
  • F1, F2, ..., Fl .
  • Вазифа: Ҳосил қилинган қайси моделни объект модели сифатида қараш лозимлигини аниқлаш ва уни идентификация қилиш.
  • Қўйилган вазифани эксперт баҳолаш усули орқали ҳал қиламиз.
  • Фараз қилайлик, экспертлар келтирилган моделлар учун қуйидагича хулоса беришди:
  • Демак, экспертлар хулосасига кўра объект модели сифатида қуйидагини оламиз:
  • Fz=(nz, qz, mz).
  • Моделда эътиборга олиниши лозим бўлган параметрларнинг рационал сони эса қуйидагига тенг:
  • n*=nz, q*=qz, m*=mz.

Объект модели кириш ва чиқиш таъсирлари орасидаги боғлиқлик тавсифни аниқлаш

  • A =<α, β, γ, δ>
  • α – статик ёки динамик;
  • β – детерминирланган ёки стохастик ёки ноаниқ;
  • γ – чизиқли ёки чизиқсиз;
  • δ – дискрет ёки узликсиз..
  • Эслатма
  • Объект моделида кириш ва чиқиш параметрлари орасидаги боғлиқликни аниқлаш учун таҳлилни энг содда ҳолатлардан (ноль ҳолатдан) бошлаш лозим.
  • Эслатма
  • Моделни танлаш жараёнида қийинчиликларни эътиборга олган ҳолда моделни объектга нисбатан анча соддароқ қилиб олиш мумкин. Масалан, агар мақсадга эришишда объектни динамиклик хусусияти яққол зарур бўлмаса, уни статик деб олиш орқали ва хоказо.
  • Изоҳ
  • Қўйилган масала ҳал қилинаётганда идентификациядаги йўқотишлар ютуқларга нисбатан катта бўлмаса, у ҳолда танланган модел оптимал (мукамал) ҳисобланади.

7-мавзу бўйича назорат саволлари

  • Жуфтликларни таққослаш орқали ранжировка қилиш усулининг мазмун ва моҳиятини айтиб беринг.
  • Жуфтликларни таққослаш усулида ранжировка қилинаётган омилларни рангларини аниқлаш учун иккита қоидани фарқи нимадан иборат?
  • Объектни кириш ва чиқиш параметрларнинг рационал сони қандай аниқланади?
  • Объект моделидаги кириш ва чиқиш таъсирлар орасидаги боғлиқлик тавсифи қандай аниқланади?

Download 251 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish