8-Маъруза Мавзу: Сув билан иситиш тизимлари. Маъруза режаси: Сувли иссиқлик таъминотидаги иситиш тизимларнинг уланиш схемалари Сув билан иситиш тизимларнинг иссиқлик пункти Насослар ердамида ишлайдиган иситиш тизимлари Баланд биноларни



Download 0,82 Mb.
bet5/5
Sana01.04.2022
Hajmi0,82 Mb.
#523432
1   2   3   4   5
Bog'liq
13 маъруза

Горизонтал (кундаланг) жойлаштирилган бир қувурли иситиш тизимларини бир қаватли тураржой биноларида, қишлоқ хужалик биноларида, куп қаватли ишлаб-чиқариш ва жамоат биноларида қуллаш мумкин. Горизонтал (кундаланг) иссиқлик қувурларининг бу турини қулланилиши курилаётган биноларнинг узунлиги катта булган тақдирда ва дераза узунликлари тасмасимон яъни бошдан охиригача бино узунлигини эгаллаб олганда жуда қул келади. Бундан ташқари горизонтал тизимларнинг афзаллиги шундан иборатки, бунда иситиш тизимидаги қувурларнинг сарфи бошқа тизимга нисбатан анча кам булади.

Баланд биноларни иситиш   Кўп қаватли осмонўпар бинолар ва уларнинг санитария-техник қурилмалари техник қаватлари билан маълум баландликларга эга бўлган қисмлар-зоналарга бўлинади. Бунда жиҳозлар ва коммуникациялар техник қаватларда жойлаштирилади. Сувли иситиш тизимлари учун зона баландлиги гидростатик босимга боғлиқ бўлиб, чўян радиаторли тизимлар учун 55 м дан (чўян радиаторнинг максимал ишчи босими 0,6 МПа, яъни 60 м сув устунига тенг), пўлат радиаторли тизимлар учун 80 м дан ва пўлат қувурлардан ясалган иситиш асбобли тизимлар учун 90 м дан ошмаслиги лозим. Зоналарнинг сони бинонинг умумий баландлигига боғлиқдир. Махсус буюртма бўйича билан ясалган пўлат иссиқлик алмаштиргичлар ва насослар одатда 1,6 МПа гача ишчи босимга эгадир. Шунинг учун сув-сувли иситиш тизимларининг максимал баландлиги 150-160 м дан ошмаслиги лозим (7-расм).

Марузани мустахкамлаш учун саволлар Иситиш тизимлари иссиқлик таъминоти тизимига қандай уланади? Боғлик бўлган иситиш тизими тушунчаси нима? Боғлик бўлмаган иситиш тизими тушунчаси нима? Иссиқлик пунктида қандай асбоб, ускуналар урнатилади? Насосли иситиш тизимлари нимадан иборат Баланд бинони иситиш тизимини ўзига хослиги нимада? Зонани баландлиги нимага боғлиқ? Баланд биноларда иссиқлик таъминоти тизимига уланиш қандай схемалардан иборат?


Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish