9-маъруза. Пойдеворлар ва уларнинг констурктив ечимлари



Download 3,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/7
Sana27.05.2022
Hajmi3,04 Mb.
#612181
  1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
9-маъруза



9-маъруза. Пойдеворлар ва уларнинг 
конструктив ечимлари
РЕЖА:
1.БИНОНИНГ ЕР ОСТИ ҚИСМИНИ ЛОЙИҲАЛАШ.
2.ПОЙДЕВОРЛАРГА
ТАЪСИР
ЭТУВЧИ
ҲАР
ХИЛ
ТАШҚИ КУЧ ВА МУҲИТ.
3.ПОЙДЕВОРЛАРНИНГ КОНСТРУКТИВ СХЕМАЛАРИ.


1.Бинонинг ер остки қисмини лойиҳалаш

Бинонинг ертўла деворлари одатда ертўласиз бино
пойдевори материали билан бир хил бўлади. Улар
тупроқнинг
горизонтал
босимига
етарлича
бардош
берувчан, подвал иситиладиган биноларда эса иссиқликни
сақлаш хусусиятларига ҳам эга бўлиши керак. Подвал
хоналарни шамоллатиш ва ёритиш учун ер сатхидан пастда
жойлашган дераза ўрнатилади ва ўз навбатида дераза
олдида махсус чуқур (приямка) қолдирилади.

Подвал қавати хоналарига бино ичидан, яъни зина
катагида жойлашган ёки бино ташқарисида жойлашган,
алохида чуқурга ўрнатилган бир маршли зиналар орқали
кирилади. Чуқурнинг тепа қисми ёпмалар ёрдамида ёки
ёндош қурилган бино билан ўралиб, ёғин-сочиндан
мухофаза қилинади (9.1.1-расм).


9.1.1-расм. Подвал қавати хоналарига кириш:
1 – бетон қатлами; 2 – зичлаштирилган қум ёстиқ; 3 – темирбетон 
плита; 4 – устун; 5 –тўсин; 6 – ўраб турувчи ғишт девор; 
7 – тиргович девор; 8 – зина; 9 – подвал усти ора ёпмаси.


Пойдеворлар ертўла, подвал деворлари ва заминга тегиб
турадиган бошқа конструкциялар асосдаги намлик ҳисобига зах
тортади. Бундай конструкцияларни капилляр намликдан асраш учун
пойдеворларга горизонтал ва вертикал гидроизоляция қатламлари
қўйилади. Улар ёпиштириладиган материал (рубероид, гидроизол,
изоль, шиша мато, шиша кигиз) қатлами ва бўёқ парда ва сувоқ
(цемент қоришма, асфальт ва бошқа битумли материаллар) бўлиши
мумкин (9.1.2-расм).
Подвалсиз биноларда деворнинг пойдевор билан туташган қисмига
горизонтал гидроизоляция сифатида қалинлиги 20-30 мм цемент-қум
қоришма (таркиби 1:2) ёки икки қават рубероид, гидроизол ёки нам
ўтказмайдиган бошқа материал битумли мастикада ётқизилади.
Булардан ташқари, 25-30 мм қалинликда асфальт тўшама билан ҳам
деворни гидроизоляция қилиш мумкин. Горизонтал гидроизоляция
бинонинг биринчи қават поли бетонининг сатҳи билан баравар ва бино
атрофига ишланган отмостка сатҳидан 15-20 см баландда жойлашади.
Ички пойдеворларда горизонтал гидроизоляция пойдеворнинг тепа
юзасига жойлаштирилади.



Download 3,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish