Qidiruv: Сурия

Электрон таълим ресурслари
- O`zbekiston respublikasi oliy va o`rta maxsus ta`lim vazirligi andijon davlat universiteti
Табиий ресурсларни муҳофаза қилиш ҳаммадан кўп тикланадиган ресурсларгатаалуқлидир. Уларни эҳтиётлаб сарфлаш ва ўрнини тиклаб бориш лозим
- Агрономия мутахассисликлари талабаларига укитиладиган биологик фанлар орасида мухим назарий ва амалий ахамиятга эга
Экономико-географическое положение и природные ресурсы
- Сурхандарья
Test topshiruvchi: Маткурбанов Исломбек Мансур ў?ли
- Savollar kitobi
экологиядан интернет-ресурслар
- O„zbekistоn respublikasi оliy va o„rta maxsus ta‟lim vazirligi farg„оna davlat universiteti
Доиравий жилвирлаш усулида бўйлама суриш дегани бу
- Variant-1 Kesib ishlash degani
Электрон таълим ресурслари
- 2-Mavzu. Sotsiologiya fanining strukturasi Reja: Sotsiologiya fani strukturasining tarkibiy qismlari 2
Ушбу маълумотнома сўралган жойга тақдим этиш учун берилди
- Ma`lumotnoma
  JI.  H.Алексеева.  Инновационные  технологии  как  ресурс  эксперимента/
-
Интернет ресурслари
- Alisher navoiy nomidagi samarqand davlat universiteti tarix fakulteti
  2-сурет. Vodorod atomining spektral seriyalari. Orbitalarni kvantlash
- 1. Atom tuzilishi to‘g‘risidagi tasavvurlarning rivojlanishi. Atom tuzilishi. Rezerford tajribasi va
©сурь мар»" УДК: 338.24:63(075)
- A samatov, I. B. Rustamova
Энергия манбаларининг ресурслари
- Ўзбекистон республикаси ахборот технологиялари ва коммуникацияларини ривожлантириш вазирлиги
Сурия адабиётиСурия адабиёти
Bu davr feodal munosabatlarning tanazzuli, milliy ozodlik harakati va ma’naviy
432,21 Kb. 3
o'qib
“Ан-Наҳда” ҳаракати“Ан-Наҳда” ҳаракати
Xix аср бошларида сиёсий, иқтисодий ва маданий жиҳатдан араб мамлакатлари ичида ривожланганлари Миср ва Сурия эди
1,29 Mb. 4
o'qib
Кашмирдаги отишмада ҳинд ҳарбийлари ва покистонликлар ҳалок бўлдиКашмирдаги отишмада ҳинд ҳарбийлари ва покистонликлар ҳалок бўлди
Washington Post газетасидаги колонкасида мамлакат президенти Дональд Трампнинг Сурия бўйича сиёсатини танқид қилди ва Оқ уйнинг сўнгги қадамларини «стратегик босинқираш» деб атади
36 Kb. 1
o'qib
I. 4 Яқин ва Ўрта Шарқ давлатлари архитектурасиI. 4 Яқин ва Ўрта Шарқ давлатлари архитектураси
Vii-асрда Арабия яриморолида пайдо бўлган ислом давлати-Араб халифати асрнинг оҳиригача Фаластин, Сурия, Месопотамия, Египт ва Эрон давлатларини ўзига бўйсиндириб бўлган эди
18,18 Kb. 1
o'qib
Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон журналистика ва оммавий коммуникациялар университетиЎзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон журналистика ва оммавий коммуникациялар университети
I аср журналистикаси амалиётига мурожаат қиладиган бўлсак, вазият ўзига хосдир. Дейлик, Жанубий Корея, Эрон, Куба, Сурия каби мамлакатларда журналистлар воқеа-ҳодисаларни, илгариги собиқ Совет Иттифоқидагига ўхшаб
401,73 Kb. 4
o'qib
Ўрта асрлар шарқ назарияси. Фаробий, БузжонийЎрта асрлар шарқ назарияси. Фаробий, Бузжоний
Vii асрда Арабистон ярим оролида кучли мусулмон давлати — араб халифалиги ташкил топади. Араб халифалиги йирик босқинчилик урушлари ўтказиб, vii—viii асрлар давомида Фаластин, Сурия, Месопотамия, Миср, Шимолий Африка
1,07 Mb. 2
o'qib
Арабалар тарихидаги уч давр. Ислом дини пайдо булмасдан илгариги АрабистонАрабалар тарихидаги уч давр. Ислом дини пайдо булмасдан илгариги Арабистон
Vi-vii асрлар): дамашқ (Сурия) даврига -уммавийлар сулоласининг идора қилиш даврига (661-750) ва Бо\дод (Эрон-Месопатамия) даврига-Аббосийлар сулоласининг идора қилиш даври халифаликларнинг турклар томонидан босиб олиниши билан тугади
117,5 Kb. 1
o'qib
Византия империяси Рим империяси парчалангач, унинг иқтисодий жиҳатдан ривожланган шарқий қисмида вужудга келган давлатВизантия империяси Рим империяси парчалангач, унинг иқтисодий жиҳатдан ривожланган шарқий қисмида вужудга келган давлат
Iv—xv-асрлар. Энг равнақ топган даврида унинг таркибига Болқон ярим оролининг катта қисми, Кичик Осиё, Сурия, Фаластин, Миср, Киренаика, Месопотамиянинг бир қисми, Ғарбий Арманистон ва Грузия, Херсонес, Кипр ва Крит ороллари кирган
42,62 Kb. 4
o'qib
Xvi–xviii асрларда араб мамлакатлари сурия усмонийлар империяси таркибидаXvi–xviii асрларда араб мамлакатлари сурия усмонийлар империяси таркибида
Xix аср иккинчи ярмидагина шакллана бошлади. Инсон ўзини аввало бирон-бир диний жамоанинг аъзоси сифатида, кейин эса бирон-бир шаҳар ёки қишлоқнинг вакили сифатида қабул қилади, этник келиб чиқиш эса катта аҳамиятга эга эмас
171 Kb. 6
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish