А. В. Пел томонидан биринчи марта бир марта ишлатишга мўлжалланган дори моддаларининг стерил эритмалари солинган шиша ампулаларни таклиф қилди


Ампулалар цилиндрсимон, думалоқ, сигаретасимон, тўрт ёки олти қиррали бўлиши мумкин



Download 8,98 Mb.
bet2/2
Sana05.07.2022
Hajmi8,98 Mb.
#742035
1   2
Bog'liq
Ampula

Ампулалар цилиндрсимон, думалоқ, сигаретасимон, тўрт ёки олти қиррали бўлиши мумкин.

Ампула шишаси

СНС-1 ёруғлик нурларига сезгир бўлган эрит-малар учун мўлжалланган. ХТ, ХТ-1 кимёвий ва термик барқарор шиша бўлиб, ундан шприцлар, қон, трансфузион ва инфузион препаратлар сақланадиган идишлар тайёрланади. МТО -рангсиз тиббиёт шиша идиши, ундан флаконлар, банкалар ва касалларни парвариш қилишда ишлатиладиган буюмлар тайёрланади

Шишанинг таркиби ва навлари

  • Шиша нави
  • Шиша таркиби
  • SiO2
  • 0,50
  • Al2O3
  • 0,20
  • B2O3
  • 0,25
  • CaO
  • MgO
  • 0,30
  • NaO
  • 0,25
  • K2O3
  • 0,20
  • Fe2O3
  • 0,30
  • MnO3
  • 0,30
  • BaO
  • 0,20
  • НС-3
  • 72,80
  • 4,50
  • 6,0
  • 6,9
  • 8,10
  • 1,70
  • -
  • -
  • -
  • НС-1
  • 73,00
  • 4,50
  • 4,00
  • 8,00
  • 8,50
  • 2,0
  • -
  • -
  • -
  • СНС-1
  • 67,00
  • 4,10
  • 5,20
  • 6,30
  • 7,50
  •  
  • 2,90
  • 5,0
  • -
  • НС-2
  • 73,00
  • 3,5
  • 2,50
  • 8,00
  • 11,00
  • -
  • -
  • -
  • -
  • НС-2А
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  • АБ-1
  • 73,00
  • 3,0
  • -
  • 9,50
  • 13,50
  • 1,0
  • -
  • -
  • -
  • ХТ
  • 74,00
  • 5,0
  • 8,00
  • 1,20
  • 5,00
  • 2,80
  • -
  • -
  • 4,0
  • ХТ-1
  • 72,00
  • 6,0
  • 10,50
  • 0,80
  • 6,70
  • 1,80
  • -
  • -
  • 2,20
  • МТО
  • 73,00
  • 1,50
  • -
  • 10,00
  • 15,50
  • -
  • -
  • -
  • -
  • ОС
  • 73,50
  • 1,50
  • -
  • 9,50
  • 15,50
  • -
  • -
  • -
  • -
  • ОС-1
  • 73,00
  • 1,30
  • -
  • 10,00
  • 15,70
  • -
  • -
  • -
  • -

Ампулаларнинг асосий ўлчовлари

  • Хажми, мл
  • Улчовлари, мл
  • Белгиланган
  • Амалда
  • Баландлиги
  • Капиллярининг ташки диаметри
  • Баландлиги
  • 1
  • 2
  • 5
  • 10
  • 20
  • 25
  • 50
  • 1,15-1,45
  • 2,25-2,7
  • 5,5-6,6
  • 11,0-13,5
  • 21-25
  • 26-31
  • 52-61
  • 9,0-10,5
  • 10,5-12,0
  • 13,5-15,0
  • 15,0-17,0
  • 19-21
  • 21-23
  • 25-27
  •  
  • 20-24
  • 27-34
  • 43-51
  • 68-78
  • 80-90
  • 82-90
  • 120-130
  • 2-3
  • 2-3
  • 3-4,5
  • 3-4,5
  • 4-4,5
  • 5,5-7
  • 6-8
  • 75-85
  • 75-85
  • 75-85
  • 85-95
  • 85-95
  • 85-95
  • 95-105

АМПУЛАЛАРНИ ТУЛДИРИШГА ТАЙЁРЛАШ   Шиша найлар ва уларни саралаш. Найлар бир жинсли (хаво пуфакчалари ва бегона аралаш-маларсиз), кесими тўғри (доира шаклида) ва узунлиги бўйича диаметри бир хил бўлиши керак. Тайёрланадиган ампулаларнинг хажми бир хил бўлиши учун шиша найларнинг диаметри ва деворларининг қалинлиги бир хил бўлиши лозим.

  • ТЕЗКОР САВОЛ????? Ким томонидан биринчи марта бир марта ишлатишга мўлжалланган дори моддаларининг стерил эритмалари солинган шиша ампулаларни таклиф қилди.?????

Дастгох асосан харакатланадиган ва харакатланмайдиган рамалар-дан ташкил топган. Ҳаракатланадиган рамаларда ушлагичлари, харакатланмай-диганида эса тешиклар бўлади. Шиша найлар бошқарувчи орқали тўсиқчага боради ва ушлагич орқали тешикка ўтказилади. Агар най диаметри тешик диаметрига тўғри келса, у нишаб орқали пастга тушиб йиғилади, тўгри келмаса кейинги галда бошқа калибрларга узатилади ва х.к.

Найларни ювиш камерада ва ультратовуш ёрдамида олиб борилади

Шиша найлар таснифи

  • Гурух-раками
  • Найнинг улчовлари, мм
  • Ампуланинг белгиланган хажми, мл
  • Ташки диаметри
  • Деворининг калинлиги
  • 1.
  • 2.
  • 3.
  • 4.
  • 5.
  • 6.
  • 8 дан 10,5 гача
  • 10,5 дан 12 гача
  • 13,5 дан 15 гача
  • 15 дан 17 гача
  • 19 дан 21 гача
  • 2,5 дан 27 гача
  • 0,4-0,6
  • 0,4-0,6
  • 0,4-0,7
  • 0,5-0,7
  • 0,6-0,8
  • 0,6-0,8
  • 1
  • 2
  • 5
  • 10
  • 25
  • 50

Камера усулида ювиш

Сараланган найлар тик холда камерага 250-350 кг дан жойлаштирилади. Камера сув билан тўлдирилади, қайнаш ҳароратига-ча қиздирилади ва ивитиш учун қолдирилади. Сўнг камерага фильтрланган хаво юборилади. Бунда сув гирдоб хосил килиб, найлар ифлосликдан тозаланади. Камеранинг пастки жумраги оркали сув туширила-ди ва шиддат билан тузсизлантирилган сув юбори-либ найлар ювилади. Найларни куритиш учун камерага фильтрланган иссик хаво юборилади. Бу усулда ювиш вақти найларнинг диаметрига қараб турлича бўлади.

Ультратовуш ёрдамида ювиш Бу усулда ювиш курилмасини 1963 йилда И.Э.Эльцинер таклиф қилган бўлиб, у обзан ва унинг тубидаги тешикка ўрнатилган тўртта ПМП-2,5 русумидаги магнитострикцион ультратовуш манбалар (узгартиргичлар), узатгич, юлдузча, занжирли транспортер, пуркаб ювадиган мослама ва ювилган найларни кабул киладиган туплагичлардан ташкил топган

Контактли ультратовуш ёрдамида ювиш Ультратовуш сув қатлами орқали найларга тарқатилаётганда унинг бир қисм кучи «йулда» сўниб, унумдорлиги пасаяди. Шу сабабли Г.Г.Столярова ва бошқалар (1972 й.) контактли ультратовуш ёрдамида ювишни таклиф этадилар. Бунда шиша найлар бевосита ультратовуш манбаига тегиб туриши натижасида улар берилган частотада тебранади ва механик ифлосликлардан тўла тозаланиб, иш унумдорлиги анча ошади

Ампула тайёрлаш Найлардан ампула тайёрлаш «Амбег» ва «Матвер» каби айланма ҳаракатли ярим автоматларда олиб борилади. «Амбег»да соатига 1100 донагача 1-2 мл ли, 1000 та гача 10 мл ли ва 700 донагача сиғими 20 мл ли ампула тайёрлаш мумкин.

Ампулалар капиллярларини кесиш Бу жараён қўлда ёки автоматлар ёрдамида амалга оширилади. Қўлда кесишда асосан қайроқтошдан фойда-ланилади. Қайроқтош махсус ёғоч ёки металлдан ясал-ган ўриндиқка мустаҳкамланган бўлади. Корхоналарда бу максадда П.И.Резепин дастгоҳидан фойдаланилади

  • Ампула капиллярларини кесадиган Резепин дастгоҳи

Ампулаларни ювиш энг масъулиятли жараёнлардан бири бўлиб, ташқи ва ички ювиш боскичларидан иборат. Ташқи ювиш турли мосламаларда иссиқ (50-60 0С) сув билан амалга оширилади. Ички ювиш эса шприцли, вакуумли, вибра-цион, термик, ультратовуш, буғ-конденсацион ёки бошқа усуллар ёрдамида бажарилади.

  • Ампулни ювиш усуллари
  • Шприцли (И.Г. Кутателадза)
  • Вакуумли
  • (Б.П.Котырева ва Е.И.Костина)
  • Вибрацион
  • (1971 йилда Ф.А.Конев ва бошқалар)
  • Термик
  • (1970 йилда В.Я.Тихомиров ва Ф.А.Конев)
  • Контактли ультратовуш (1971 йилда Г.Г.Столярова)
  • Ультратовуш (1972 йилда Г.Г.Столярова, Ф.А.Конев ва бошқалар)
  • Пароконденсацион (1972 йилда Ф.А.Конев)

Шприцли усулда ювиш Буни И.Г.Кутателадзе таклиф қил-ган бўлиб, ҳар бир ампула шприц игнасига киргизилади ва 2 атм. босим остида қайноқ дистилланган сув билан ювилади. Кейин ампулаларга сув буғи юбо-рилади

Асбоб копкоги зич беркитилиб, хавоси суриб олинади. Бунда хаво билан биргаликда ампула ичидаги ифлосликлар чикиб кетади. Сунг автоматик равишда қайнок сув қуйилиб, маълум вакуум хосил бўлгунча ҳавоси суриб олинади. Сунг хаво жумрагини очиб, асбобга фильтрланган ҳаво юборилади. Бунда ампулалар ичига сув киради. Идишдаги сув чиқариб юборилиб, ҳавоси сўриб олинади. Купинча бу жараён етти марта қайтарилади, шулардан олти мартасида 70-80 0С гача иситилган, охирги галда дистилланган сув билан ювилади. Жараён тугагач, асбобнинг қопқоғи автомат равишда очилиб, иш тугагани ҳақида хабар беради.

Вакуум усули кенг қўлланиладиган усул бўлиб, олдиндан белгиланган дастур бўйича ярим автомат равишда ишлайди. Ишлаш жараёни қуйидагича: асбоб ичидаги сув қуйиладиган идиш устига капиллярлари пастга қаратиб терилган ампулалар жойлаштирилган касета қўйилади

Трубовакуум усули Ювиш трубовакуум асбобида олиб борилади. Жараён автомат равишда бажарилади

Вибрацион усул  Бу усул Ф.А.Конев (1971 й.) томонидан таклиф килинган бўлиб, сув билан тулдирилган ампулалар капиллярларини пастга каратиб, суюқликка тушириб қўйилади. Сунгра ампулалар тебратилади (вибрация килинади).

Термик усул Бу усулни В.Я.Тихомиров ва Ф.А.Конев (1970 й.) лар таклиф этишган. Ампулалар сув билан тулдирилиб, капиллярлари пастга каратиб киздирилади. Кайнаш хароратига етгач, механик заррачалар суюклик юзасидаги ортикча буг босими таъсирида ампула деворларидан кучиб, суюкликка утади, суюклик эса ампула ичидан шиддат билан отилиб чикади.

Ультратовуш усули Г. Г. Столярова, Ф.А.Конев ва бошкалар (1972 й.) таклиф килган. Кассетадаги ампулалар вакуум усулида дистилланган сув билан тулдирилади ва вакуум ювгич асбобининг тубига жойлаштирилган магнитострикцион манба устига капилляр сувга ботириб куйилади. Сувга ботирилган капиллярлар билан ультратовуш манбаи орасидаги масофа 10 мм ни ташкил этади. Ювиш жараёнида сувнинг харорати 40-60 0С булиб, ампула хажми 2/3 кисм сув билан тулдирилади ва икки марта ультратовуш таъсир эттирилади (20 ва 10 сония).

Контактли ультратовуш усули Бу усул Г.Г.Столярова ва бошкалар (1971 й.) томонидан таклиф килинган булиб, хажми 20 мл ва ундан катта булган ампулалар учун кулайдир. Бу усулда ювиш хам вакуум ювгич асбобида олиб борилиб, ультратовуш манбалари асбоб копкоги-нинг ички деворига жойлаштирилган булади ва коп-кок ёпилганда бевосита ампулаларга тегиб туради, натижада жараён тезлашади ва ювиш сифати ошади.

Пароконденсацион усул Бу усул 1972 йилда Ф.А.Конев томонидан таклиф килинган булиб, АП-30 ва АП-25 асбобларида бажарилади. Асбоб идишида ампулалар капиллярлари пастга каратиб касета билан жойлаштири-лади, копкоги беркитилади ва 6 сония даво-мида конденсатор оркали иссик буг пуркаб, хаво асбобдан сикиб чикарилади

Юкорида баён этилган усулларда ювилган ампулалар куритиш жаво-нида 15-20 дакика давомида 120-130 0С хароратда куритилади. Агар ампуладаги эритмалар асептик шароитда тайёрланадиган булса, 160-170 0С да 1 соат давомида куритилади.

АМПУЛАЛАРНИНГ АСОСИЙ СИФАТ КУРСАТКИЧЛАРИНИ АНИКЛАШ Ишкорга тургунлиги 0,1 — 0,05 дм2 шишани 0,5 М натрий карбонат ва 0,1 М натрий гидрок-сид эритмаларида (1:1) 3 соат давомида кайнатилади. Сунгра яхшилаб ювилади, доимий огирликкача куритилади (140 0С) ва тортилади.

Термик баркарорликни аниклаш 50 дона ампулани 18 0С да 30 дакика ушлаб туриб касетага териб, куритиш жавонига 15 дакика ГОСТ (ДС) да курсатилганидек харо-ратга куйилади. Сунгра кассеталар 5 сония ичида жавондан олиниб, 201 0С ли сувга бир дакикага ботири-лади. 98% ампулалар термик баркарор булиши керак.

Ампуланинг кимёвий баркарорлиги Ампула хажмига караб текшириш учун 0,3 мл дан 150 дона, 1-5 мл дан 50 дона, 5-20 мл дан 20 дона ва ундан катталари учун 10 дона олинади. Ампулаларнинг капиллярлари кесилиб, 2 марта дистилланган 65 0С сувда юви-лади. рНи 6,00,2 булган сувда 2 марта чайкатилади, сунгра тулдирилади. Керак булса сув рН ини 0,01 н. хлорид кислота ёки 0,01 н. натрий гидроксид билан меъёрига етказилади. Ампулалар кавшарланиб, 121 0С да 30 дакика давомида автоклавда стерил-ланади. 10 дакика ичида босимни оддий шароитгача келтирилиб, ампулалар 20 0С гача совитилади (60 дакика ичида), сунгра бутунлиги текширилади.

  • Фойдаланилган адабиётлар рўйҳати
  • Муравьев И.А. Технология лекарств. Том I. Москва. «Медицина» 1980. 391 с.
  • Муравьев И.А. Технология лекарств. Том II. Москва. «Медицина» 1980. 703 с.
  • Надлежащая производственная практика лекарственных средств. Под редакцией Н.А. Ляпунова и др. Киев. «Марион» 1999.
  • Промышленная технология лекарств /Под ред. Проф. В.И. Чуешова. Том 2. Харьков. 2002. 398 с.
  • Руководство к лабораторным занятиям по заводской технологии лекарственных форм. Под ред. А.И.Тенцовой. Москва. «Медицина». 1986. 270 с.
  • Технология лекарственных форм. Том 1. Под редакции Т.С.Кондратьевой. Москва. «Медицина». 1991. 496 с.
  • Технология лекарственных форм. Том 2. Под редакции Л.А.Ивановой. Москва. «Медицина». 1991. 544 с.
  • Яхши ишлаб чиқариш амалиёти қоидалари (GMP). Тармоқ стандарти Tst 19-01:2003. 60 бет.

Download 8,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish