Адабиётлар: Дунёвийлик ва ижтимоийлик фалсафаси. Т., 2008


ҲИНДУИЙЛИК ДИНИДА ТАБАҚАЛАНИШ ТЎРТГА БЎЛИНАДИ



Download 15 Mb.
bet3/4
Sana09.07.2022
Hajmi15 Mb.
#761016
1   2   3   4
Bog'liq
2 5269258997642298605 (2)

ҲИНДУИЙЛИК ДИНИДА ТАБАҚАЛАНИШ ТЎРТГА БЎЛИНАДИ

  • 3. Канфуцийчилик фалсафий ғоя сифатида майдонга
  • келган. Унинг асосчиси Конфуций (Кун Цзи) мил.ав.
  • 551йилда туғилиб, мил.ав. 479 йилда вафот этган.
  • Конфуцийликда ижтимоий-ахлоқий масала алоҳида ўрин эгаллайди.
  • Шу маънода Конфуций таълимотини инсон ҳатти-ҳаракати, ҳаёти меъёрлари ҳақидаги таълимот дейиш ҳам мумкин.
  • Инсонлар ўртасидаги ҳаёт тарзи анъанавий беш муносабатдан иборатлиги қайд этилган
  • давлат бошлиғи билан амалдорлар ўртасидаги муносабат;
  • ота-оналар билан фарзандлар ўртасидаги муносабат;
  • эр билан хотин ўртасидаги муносабат;
  • катта ва кичик ака-укалар ўртасидаги муносабат;
  • дўст-биродарлар ўртасидаги муносабат
  • Конфуций ҳайкали.
  • Конфуцийчиликдаги қадриятлар.
  • Ўғил ота-онаси олдида қуйидаги беш
  • вазифани бажариш шарт эди.
  • Ҳар доим ота-онани тўла ҳурмат қилиш.
  • 2. Уларга энг суюкли таомни келтириш.
  • 3. Улар бетоб бўлиб қолганларида чуқур қайғуриш.
  • 4. Улар вафот этганларида юрак-юракдан ачиниш.
  • 5. Улар хотирасига тантанали равишда қурбонликлар қилиш.
  • Жанубий Кореяда конфуцийлик
  • байрамларининг нишонланиши
  • Конфуций қабрига ўрнатилган ёдгорлик.“Буюк донишманд” сўзи ёзилган.
  • Даосизм фалсафий таълимот сифатида Хитойда мил.ав. биринчи минг йилликнинг ўрталарида конфуцийлик билан деярли бир вақтда пайдо бўлди.
  • Даосизмнинг асосчиси Лао-Цзи ҳисобланади. У мил.ав. 7 асрда туғилган.
  • Лао-Цзи таълимотига кўра, табиат жамият ва бутун борлиқнинг асоси “Улуғ Дао” ҳисобланади. (Дао, Тао – йўл, ҳақиқат “тартиб” демакдир).
  • Даосизм фалсафий таълимот сифатида Хитой-да мил.ав. биринчи минг йилликнинг ўрталарида конфуцийлик билан деярли бир вақтда пайдо бўлди. Даосизмнинг асосчиси Лао-Цзи ҳисобланади. У мил.ав. 7 асрда туғилган.
  • Лао-Цзи таълимоти-га кўра, табиат жамият ва бутун борлиқнинг асоси “Улуғ Дао” ҳисобланади. (Дао, Тао – йўл, ҳақиқат “тартиб” демакдир).
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish