Қадимги шарқ давлатлари (Миср, Месопатамия, Хетт ва Оссурия подшоликлари)


Оссурияда илк шахар-давлатларнинг ташкил топиши ва энг



Download 31,75 Kb.
bet2/4
Sana25.02.2022
Hajmi31,75 Kb.
#260198
1   2   3   4
Bog'liq
1-mavzu

3. Оссурияда илк шахар-давлатларнинг ташкил топиши ва энг


К^адимги Оссурия ^адимги Оссурия подшолиги. Маълумки, юкорида таъкидлаб утилганидек Месопотамиянинг илк кулдорлик давлатларидан бири бу Кадимги Оссурия эди. Кадимги Оссурия давлати дастлаб Шимолий Месопотамиянинг шаркидаги унча катта булмаган майдонни эгаллаган эди. Кадимги Оссурия тарихи учта асосий даврга булинади.
Ашшур эса бу савдо йулида мустахкамланиб олиш учун узининг савдо манзилгохларини барпо килиб, уларда махкам урнашиб колишга интилган. У ерда Месопотамия учун зарур булган хомашё махсулотлари: мис, кургошин, калай, кумуш, чорва, жун, чарм, мато, ёгоч ва бошка нарсалар олиб кетилган. У ерга эса дон, тайёр кийимлар ва хунармандчилик махсулотлари келтирилар эди. М.ав.ХХ-XVIII асрларда Ашшур савдогарлари Кайсеридан 20 км чамаси шимолдаги Култепа деган жойда мустахкам урнашиб олиб, атрофдаги мамлакатлар билан кизгин савдо ишларини олиб борганлар.
Кайсери Аккадда Каниш, Хеттда эса Кане деб аталган. Каниш ахолиси савдода воситачи булиш билан бирга жуда куп пул ва буюмларга эга булишган, шунингдек улар судхурлик билан хам шугулланганлар. Мазкур жойда табакаланиш жараёни хам ривожлана борган.
Кадимги Оссур жамияти кулчиликка ассоланган булсада, унда уруг- аймокчилик жамоасининг таъсири хали кучли булган. Оссур хукмдорлари м.ав.Ш-II минг йилликлардаёк Дажладан шаркда жойлашган шумер- аккадларнинг Гасурдаги собик манзилгохларини узига каратиб олган эдилар.
Адад-нерари I, Саламансар I ва Тукульти Нинурти I подшолик килгани кейинги юз йил ичида Митанни давлат оссурларга карам булиб колди. Тукульти-Нинурта I Сурияга зафарли юришлар килиб, у ердан бехисоб бойликлар ва 30 мингга якин асирни кулга киритиб кайтади.
Оссуриянинг гарбдаги галабалари Миср билан Бобилни унга карши иттифок тузишга олиб келди. М^в^Ш асрда Оссурия хукмдори Тикульти- Нинурти I даврида Оссур кушинлари Бобилга бостириб кириб, катта галабани кулга киритадилар. Оссур кушинлари ватанларига жуда куп улжалар, асирлар ва худо Мардукнинг хайкалини олиб кайтадилар.
Оссур подшолари Кавказорти кабилалари устига хам зафарли харбий юришлар уюштирганлар. Саламансар I Наири ёки Уруатрида зафарли юришлар олиб бориб, унлаб кабилаларни узига итоат эттирган булса Тикульти-Нинурта I 43 та хокимлик иттифоки кушинларини тор-мор келтирган.
Тиглатпаласар III ислох,отлари ва Оссуриянинг учинчи юксалиши. М.ав. 746-745 йилларда Оссурияда вазият кескинлашиб, Кальха шахрида кузголон бошланади. Мамлакатдаги норозилик ва кузголонлардан фойдаланган харбийлар янги сулола вакили Тиглатпаласар III ни шох этиб кутарадилар. Тиглатпаласар III Оссурия тахтига утиргач, мамлакат куч-кудратини мустахкамлаш учун мухим ахамиятга эга булган ислохотлар утказишга киришади.
Оссурия давлати усиб, кучайиб бориши билан унинг кул остидаги улкаларни хам истило килинган мамлакатларни хам пухтарок идора килиш зарурияти тугила борган. Атрофдаги субарай, оссур ва арамей кабилаларининг ягона оссур халки булиб биргалашиб коришиб кетиши кадимий кабилавий ва уругчилик алокаларининг бузилиб кетишига сабаб булган. Бу эса мамлакатни маъмурий жихатдан янгидан таксимлаш заруриятини келтириб чикарган. Оссур аскарлари истило килган узок улкаларда тез-тез кузголонлар булиб турган. Шу сабабли Тиглатпаласар III подшолик килган даврда катта-катта эски улкалар худуди кичикрок янги округларга булиниб, уларга махсус амалдорлар (бел-пахатилар) бошлик килиб куйилган. Ислохотларга кура махсус имтиёзларга эга булган савдо шахарларини алохида бошлик килиб куйилган. Давлатнинг бепоён худудини идора килиш учун подшонинг “топширикларини ижро киладиган махсус амалдорлар” ( бел-пикиттилари) булган. Бу амалдорлар ёрдами билан жуда катта давлатнинг хамма идора ишлари подшо саройида истикомат килувчи мустабид шох кулида тупланган.



Download 31,75 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish