Айлана узунлиги ва доира юзи



Download 343 Kb.
Sana22.02.2022
Hajmi343 Kb.
#116281
Bog'liq
Aylana uzunligi va doira yuzi

АЙЛАНА УЗУНЛИГИ ВА ДОИРА ЮЗИ

АЙЛАНА УЗУНЛИГИ ВА ДОИРА ЮЗИ

  • Ўқитувчи синфни 3 та гуруҳга ажратади: “Хоразмий”, “Беруний” ва “Улуғбек” гуруҳлари беллашади. Ҳар бир гуруҳдан ҳисобчи тайинланади. У гуруҳ очколарини ҳисоблаб боради.
  • Баҳолаш:
  • 5 балл
  • 4 балл
  • 3 балл

“Хоразмий” гуруҳига саволлар

  • Кесма деб нимага айтилади?
  • Кесмалар қандай қўшилади?
  • Кесмалар қандай таққосланади?

“Беруний” гуруҳига саволлар

  • Кесмаларни айириш деб нимага айтилади?
  • Кесма ўрта перпендикулярининг хоссасини айтинг.
  • Учбурчаклар тенглигининг 1-аломатини айтинг.

“Улуғбек” гуруҳига саволлар

  • Учбурчаклар тенглигининг 2-аломатини айтинг.
  • Учбурчаклар тенглигининг 3-аломатини айтинг.
  • “Учбурчак маҳкам шакл” деганда нимани тушунасиз?

“Бумеранг” усули

Тайин нуқтадан тенг узоқликда ётган нуқталар тўплами айлана дейилади. Бу тайин нуқта айлананинг маркази дейилади. Айлананинг ихтиёрий нуқтасидан унинг марказигача бўлган масофа айлананинг радиуси дейилади. Айлананинг ихтиёрий 2 нуқтасини туташтирувчи кесма айлана ватари дейилади. Марказдан ўтувчи ватар диаметр дейилади.

  • Тайин нуқтадан тенг узоқликда ётган нуқталар тўплами айлана дейилади. Бу тайин нуқта айлананинг маркази дейилади. Айлананинг ихтиёрий нуқтасидан унинг марказигача бўлган масофа айлананинг радиуси дейилади. Айлананинг ихтиёрий 2 нуқтасини туташтирувчи кесма айлана ватари дейилади. Марказдан ўтувчи ватар диаметр дейилади.
  • радиус
  • диаметр
  • О - марказ
  • ватар

9-масала. Маркази берилган тўғри чизиқда ётувчи радиуси 5 см, 7 см ва 4,6 см ли айлана чизинг.

  • 5 см
  • 7 см
  • 4,6 см

“Венн диаграммаси”

  • Айлана
  • Доира
  • Ўхшашлик

Уйга топшириқлар

    • Айлана ва доиранинг асосий элементларини ва формулаларни эсда сақлаш.
    • 13 – масала (81 - бет).

Download 343 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish