Amir Temur va temuriylar davlatchiligi



Download 102,5 Kb.
Sana21.02.2022
Hajmi102,5 Kb.
#33663
Bog'liq
Amir Temur va temuriylar davlatchiligi


Amir Temur va temuriylar davlatchiligi


Reja





  1. Amir Temur va uning mustaqil davlat tuzish uchun olib borgan faoliyati

  2. Temur davlati boshqaruv tashqiloti

  3. Temuriylar davrida saltanatda siyosiy vaziyat

  4. Temuriylar davlatining uziga xos xususiyatlari

  5. Boburiylar saltanatida davlat boshqaruvi

XIV asrning 2-yarmi va XV asr Vatanimiz tarixida vokealarga nixoyatda boy tarixiy davr xisoblanadi. CHunki bu davrda mugullar xukmronligi va feodal tarqoqlik tugatilib, mugullar davrida turgunlik xolatiga tushib kolgan mamlakatimiz uz mustaqilligini kayta tiklashga kirishdi. Bu diyorda Amir Temur boshchiligidagi yagona bayrok ostida markazlashgan, kuchli va mustaqil feodal tashqil topdi. Markaziy Osiyo xalklari xayotida yuz bergan bu tarixiy vokeada shubxasiz Amir Temurning roli bekiyosdir. Uz davlatining kuch-kuvvatini oshirib, uni mustaxkamlash uchun avvalambor u xarbiy va iktisodiy isloxot utkazdi. YAxshi kurollangan muntazam kushin tuzdi. Davlat boshqaruv tizimini xarbiy strategiya va taktikasini ishlab chikdi va kattik sinovlardan utkazdi.


Amir Temur bu davrda Movorounnaxr va Xorazmga mustaqil tazyik utkazib to’rgan Oltin Urda xoni tuxtalishga karshi bir necha bor kushin tortdi. Uralda Kunduzcha, Kavkazda Terek daryolari buyida bulib utgan ikki shiddatli jangda Temur dushman ustidan galaba kozonib, Oltin Urdaga kaxshatkich zarba berdi. Buyuk jaxongir tarix takozosi va urta asrlarning udum va taomimga asosan uz davlati chegaralarini kengaytirishga xarakat qildi. U Xindiston, Urta va YAkin SHark mamlakatlariga bir necha bor xarbiy yurishlar uyushtirdi. Ankara shaxri yakinida Turkiya sultoni Boyazid Yildirim kushinlari ustidan galaba kozonib butun Evropani xayratga soldi.
Buyuk sarkardaning Xorazm va Oltin Urdaga karshi kurashib ularni engishi, eron, Ozarbayjon, Irok, Xindiston, Suriya va Turkiyaga qilgan yurishlari Temur davlatining kudratini oshirdi. Amir Temur 27 mamlakatni uziga buysundirib, uz davlatini jaxonning buyuk imperiyalari katoriga kutardi. Uning xukumronligi davrida Movorounnaxr dunyo taraqqiyoti bilan bevosita boglanib, jaxonning ilgor mamlakatlaridan biriga aylandi. Buyuk ipak yuliningkatta qismi Temur davlati nazorati ostiga utdi.
Urta asrlarning bu ulkan davlatini idora etishda Amir Temur feodal boshqaruv tizimining asosiy qonun-koidalari – “tuzuklar” ni yaratdi. Islom dini mafkurasi va axkomlariga su yanib, u uz “tuzuklar”i asosida el-yurtni boshqardi va mamlakatni obod etdi.
Amir Temur saltanatni idora qilishda 12 ta tartib-koidaga amal qildi. Bu tartib koidalar asosini davlatni amaldagi qonun koidalar asosida, ulamolar va shariat peshvolari maslaxatiga amal qilga xolda boshqarish, davlat ishlarida odillik va insoflilik qilish fukarolar axvolidan doimo xabardor bulib turish, ulamo va ilm kishilarini izzat-xurmat qilish va boshqa goyalar tashqil qilgan.
Amir Temur uz “Tuzuklar”ida davlat asosan 4 muxum omilga: saltanat, xazina, sipox, raiyatga tayanishi lozimligini ta`kidlagan. Darxakikat saltanatning ustuvorligi kup jixatdan mana shu turt omilga boglikdir.
Amir Temur markaziy davlat tizimini ixcham va ishchan qilib tuzdi, bunda u e`tiborni songa emas, sifatga karatdi. Temur davlatini bor-yugi etti vazir boshqargan. Amir Temur vazirlik mansabiga ishbilarmon, insof-diyonatli kishilarni tayin qilgan.
Devonlar va boshqa davlat muassasalarida va saroyda arzbegi, axtabegi, a`lam, bakovunboshi, bitikchi, daftardor, otalik, mushrif, muxtasib, eshik oga boshi, kozikalon, kushbegi kabi katta – kichik mansabdorlar xizmat qilgan. Amir Temur uzining ulkan imperiyasi (Movorounnaxrdan tashkari erlarni) turtta ulusga bulib idora qilgan. Kobul, /azna va Kandaxorni to Sind daryosigacha bulgan erlar bilan kushib, katta ugli amirzoda Jaxongirga, uning vafotidan (1376) keyin esa, Jaxongirning ugli Pirmuxammadga, Forsni ikkinchi ugli Umarshaxyga, /arbiy eron bilan Ozarbayjonni turtinchi ugli Mironshoxga va Xurosonni kenja ugli SHoxrux Mirzoga berdi. Ulus xokimlarining xak-xukuki qisman cheklangan bulsada, ularning xam uz devoni, kushini, xazinasi bulgan. Ular markaziy xokimiyatga, ya`ni Temurga buysunganlar.
Viloyat va tumanlarda esa xokimiyat dorugalar, kalontarlar, omillar va kurboshilar kulida bulgan. Amir Temur maxalliy xokimlardan karovsiz kolgan etarli obod qilish, kupriklar, karvonsaroylar kurish, fukorolarning xavfsizligini ta`minlash, shaxar va kasabalarni obod qilishni doimo talab qilgan.
Kushinni boshqarishda amirlarning roli katta bulgan. Kushin asosan, un, yuz, ming va tumanlarga bulingan. Ularga unboshi, yo’zboshi, mingboshi va nuyonlar kumondonlik qilgan. Xarbiy boshliklar Temur davlatiga tobe davlatlarda istikomat qilayotgan 40 ta kabilaning 12 tasi ichidan tanlab olingan. YA`ni amirlar jami 12 ta bulgan. Ularning xar biriga bir tuman lashkar berilgan. Amirlardan turttasi beklarbegi deb atalgan. Ularga katta imtiyozlar, xadyalar va suyurgoyalar berilgan. SHu tufayli xam amirlar sidkidildan xizmat qilganlar.
Temur davlati xazinasi asosan, axolidan yigiladigan soliklar, bosib olingan shaxar va mamlakatlardan undiriladigan ulkan, davlatga karashli erlar xamda boshqa mol-mulkdan kelib turadigan daromad xisobiga tuldirilgan.
Tarixiy manbalarda keltirilgan ma`lumotlarga karaganda urta asrlarda utgan feodal davlatlarda bulganidek, Temur va temuriylar davlatida xam axoliga xiroj, molu-jixat, ixrojot, tagor, tamga, boj, sari shumor, alafa, shilon puli, peshkash va sovrin kabi solik va jarimalar solingan.
Temur davrida erga egalik qilishning beshta asosiy kurinishi bulgan:
1. Suyurgol erlar. Bu erlarning egalari xar kanday soliklardan ozod edilar. Ular er egasi sifatida dexkonlarni ishlatib er soligi xiroj olgnalar.
2. Tarxon erlar. Xususiy mulk bulgan bu erlar odamlarga biror bir aloxida xizmatlari uchun berilgan.
3. Ushr erlar. Sayyid va xujalarga mansub bu erlarning egalari olgan daromadlarining undan bir qismini davlatga tulaganlar.
4. Vakf erlar. Machit va madrasalar, xonakox va mozorlarga karashli erlar.
5. Askarlarga va ularning boshliklariga ajratib beriladigan erlar.
Saroy davomida er ishlari, soliklar, boj yigish, mirshablik yumushlari bilan shugullanuvchi vazir bulgan. Amir Temur davrida asosiy solik daromad soligi – xiroj bulib, u etishtirilgan maxsulotlarning uchdan biriga teng bulgan. Amir Temur mamlakat obodonchiligiga juda katta e`tibor berdi. Movorounnaxrning dexkonchilik voxalarida unlab sugorish tarmoklari kurildi, sugoriladigan erlar kengaytirildi. YAngi shaxar va kishloklar barpo qilindi. eski va qadimiy shaxarlar Kesh va Samarkand gullab-yashnagan. Movorounnaxr shaxarlarida, ayniksa poytaxt Samarkandda xunarmandchilik va savdo-sotik rivojlandi. Amir Temur Osiyo va va Evropa davlatlari xukmdorlariga murojaat qilib, xalkaro savdo alokalarini rivojlantirishga aloxida e`tibor berdi. Markaziy Osiyo orqali utadigan Buyuk ipak yulida karvonlarning xavfsizligi ta`minlanadi.
Temur va tkmuriylar davrida xam oila, mol-mulk, meros kabi masalalarni, shuningdek davlat bilan fukoro urtasidagi uzaro munosabatlarni tartibga solib va boshqarib to’rgan qonunlari bulgan. Bu qonunlar asosida fukoro va jamiyatni ximoya qilib kelgan idora (Devoni kozi, Devoni mushrif) va kozi, mushrif, muxtasib, yasovul, mirshab kabi mansabdorlari bulgan. Tarixiy manbalarning guvoxlik berishicha, Temur va temuriylar davrida uch toifa kozi: SHariat kozisi (shariat buyicha ish kuruvchi), Axdos kozisi (mavjud urf-odatlar buyicha ish kuruvchi) va kozi askar (xarbiy sud’ya) bulgan. Kozilar uz faoliyatida fakat shariat kursatmalari va mavjud urf-odatlarga suyanib kolmay, yirik musulmon qonunshunoslari tomonidan yozilgan maxsus asarlardan xam foydalanganlar. SHu bilan birga «Temur tuzuklari» kitobi xam xukmdorlarning ish faoliyati, odob-axloki, burch va vazifalari, jamiyatdagi urni xakidagi risola bulgan. «Temur tuzuklari» davlat va kushinni, mamlakat va jamiyatni idora qilish xususidagi qimmatli bir qonunnimadir..
Amir Temur: «Xar kanday davlat dinu oyin asosida kurilmas ekan, unday saltanatning shukuxi, kudrati va tartibi yukoladi, bunday saltanat yalangoch odamga uxshaydikim, uni ko’rgan odam undan nazarini olib kochadi» deb ta`rif bergan.
«Tuzuklar» da podshoxdan tortib to oddiy fukorogacha xammaning xukuk va vazifalari belgilab berilgan. Qonun barchaga-vazir uchun xam, amir uchun xam, xokim uchun xam, fukoro uchun xam barobar bulgan. Bu xakda manbalarda juda kup misollar uchraydi. Bu ma`lumotlardan shunday narsa ma`lum buladiki, Amir Temur uz zamonasiga nisbatan markazlashgan, qonun asosida boshqariladigan kudratli davlatga asos solgan. Bu davlatni jaxon tanidi va tan oldi.
Amir Temur vafotidan keyin uning tasarrufidagi uluslar uziga xos mustaqil davlat bulib koldi. Uluslarning mutaqilligi Sulton Abu Said vafotidan keyin, ayniksa Sulton Xusayn Boykaro xukmronligining 2-yarmida yanada kuchaydi.
XV asrning 70-yillarida Movorounnaxrning uzi uch mustaqil davlatga bulinib, Sulton Xusayn Boykarogv Xuroson va erongina tobe bulgan xolos. Lekin bu erlar xam uning ugillari urtasida taksimlangan edi.
Temuriylar davrida xam davlat boshqaruv shakli Amir Temur davlatidagi kurinishda, deyarli uzgarishsiz davom ettirilgan. Viloyat va tumanlarda xokimiyat markaziy xukumat yoki ulus xukmdorlari tomonidan tayinlangan mansabdorlar yoki dorugalar kulida bulgan. Markaziy xukumatni asosan uch bosh davlat muassasasi (devon), devoni oliy (oliy ijroiya organi), devoni mol (moliya ishlari boshqarmasi) idora qilgan. Din va shariat bilan boglik masalalar, shuningdek sud ishlari kozisi va shayxulislom kulida bulgan.
Mamlakatni ulus tizimi bilan idora qilish xamda mutassil davom etgan uzaro feodal urushlar natijasida temuriylar davlatida feodal tarqoqlik kuchayib, markaziy xokimiyat zaiflashgan. XVI asr boshida kuchmanchi o’zbeklar SHayboniyxon boshchiligida Urta Osiyo va Xurosonga bostirib kirdi va temuriylar davlatini tugatdi.
Amir Temur va temuriylar davlati vatanimiz xududida tashqil topgan davlatlar ichida aloxida muxim urin tutadi. Temur uzok davom etgan mugullar istibdodiga barxam berib, Movorounnaxrda mustaqil kudratli davlatga asos soldi va o’zbek milliy davlatchilik an`analarini kayta tiklab uni takomillashtirdi. –Amir Temur va temuriylar xukmronligi davrida butun saltanatda ijtimoiy-iktisodiy va madaniy xayotda misli kurilmagan taraqqiyot yuz berdi. Mamlakat xar jixatdan taraqqiy etdi. Bu davlat uz davriningkudratli davri darajasiga erishdi. Saltanatda ayniksa ilm, fan, madaniyat gullab yashnadi. Ular tomonidan butun olam ilm-fani taraqqiyotiga bebaxo xissa bulib kushilgan kuplab asarlar yaratildi. Ayniksa, tabiy fanlar soxasida yaratilgan asarlarning kadr-qimmati bekiyos. Madaniyat, xususan me`morchilik soxasida amalga oshirilgan ishlar dikkatga sazovordir. Saltanatning yirik shaxarlarida –Samarkand, Buxoro, Kesh, shuningdek Xirot va Mashxadda Temuriylar davrida unlab ulkan obidalar yaratildi. Bu obidalar bugunga kadar uz kurki – tarovatini yukotgani yuk.
SHu jixatlar bilan xam temuriylar davlati o’zbek davlatchiligi tarixida juda katta axamiyat kasb etadi. Temur va temuriylar davlatchiligi an`analari keyingi davrlarda xam boshqa sulolalar va davlatlar tomonidan davom ettirib kelindi.
XIV асрнинг 50-60 йилларида Мовароунахрда феодал таркоклик гоятда кучайиб, узаро кураш янада кескинлшади. Хондамирнинг ёзишича, улус 10 га якин мустакил бекликларга булиниб кетган. Самарканд вилоятида Амир Баён Сулдуз, Кешда Амир Хожи Барлос, Хужандда Амир Боязид Жолоир, Балхда Улжайту Сулдуз, Хисори Шодмон чегарисида Амир Хусайн ва Амир Яссавийлар узларини хокими мутлан деб эълон киладилар.
Узаро ички зиддияглар кизиган, мугуллар зулмига карши махаллий ахоли харакатлари бошлзнган бир даврда мамлакагда янги сиёсий куч етилмокда эди. Киска вакт ичида буюк салтанатни вужудга келтирган сокибкирон Амир Темур сиёсат майдонида дастлабки кадамини куймокда эди.
Амур Темур Кеш шахри якинида Хужа илгор кишлоги (Яккабог)да 1336 йил 9 апрель куни уз замонасининг нуфузли барлос уругларидан бири Тарагой Баходир оиласида дунёга келди. Темурга ёшлигидан уз даврининг машхур илм ва тарикат билимлари сокиблари булган шайх Амир Кулол, Абу Бакр Тайободий, Сайид Барака сингари муборак зотлар устозлик килганлар.
Айни пайтда Темур ёшлигидан харбий машкларни пухта урганиб, бу сохада хам уз макоратини ошириб борган.
XIV асрнинг 50 йиллари охирида Мовароунахрда амирларнинг узаро кураши кучайиб, Амир Казогок улдирилади Мамлакатда сиёсий парокандалик авжига чикиб, хар жихатдан огир танглик содир булади. Бундай вазиятдан фойдаланган Мугул хони Туглуч Темур 1360-1361 йилларда Мовароуннахрга бирин кетин икки марта бостириб киради. Бирок Мовароуннахр амирлари мугул боскинчиларига карши курашга журъат эта олмадилар. Амир Темурнинг амакиси Кеш вилоятининг хукмдори Хожи Барлос Хуросонга кочади.
Амир Темур мугуллар узбошимчалигига йул куймаслик Туглун Темур хизматига киради. 25 яшар Амир Шазхрисабз хокими этиб тайинланади. 1362 йилда у хокими Амир Хусайн билан якин булиб, улар мугуллар хукмронлигига карши курашишга ахд киладилар.
Бу кккала амир аввал бошда бир-бирлари билан дустлик ришталарини мустакамлашга харакат киладилар. 1363-1364 йилларда улар кушин туплаб Сейстон, Бадахшон ерларига муваффакиятли юришлар киладилар. 1364 йили Туглук Темур Мугулистонга чекинишга мажбур булади. Бирок 1365 йилда Туглук Темурнинг угли Илёсхужа катта кушин билан Мовароуннахрга хужум килади.
Чиноз якинидаги Чирчик дарёси буйида машкур «Жанги лой» (лой жанги) булиб утади. Аммо бу жангда Амир Хусайн танг холатга тушиб колади. Бунинг натижасида каттик жала куйиб турган бир вазиятда уларнинг кушини катга талофат бериб чекинишга мажбур булади. Голиб Илёсхужага эса Самарканд томон йул очилади.
Лекин кейинчалик Амир Темур ва Амир Хусайн уртасидаги алокалар бузилиб, узapo ракобат ва ихтилофчилик хатти-харакатлари кучайиб борди.
Сарбадорлар харакаги дастлаб XIV асрнинг биринчи ярмида Хуросон ва Эронда кенг таркалган булиб, у мохият эьтибори билан мугуллар давлатини агдариб ташлашга каратилган эди.
60-йилларда сарбадорлар харакати Мовароунахрда мугул хонлари хужуми муносабати билан кучайиб кетди. Самарканд харакат марказига айланди. Кузголонга толиби илм Мавлонзода Самаркандий, оксокол Абу Бакр ва Хурдаки Бухорийлар бошчилик киладн. Илёсхужа аввал Самаркандни, сунгра эса бутун Мовароунахрни ташлаб чикиб кетишга мажбур булди. Шахарда халк хокимияти урнатилди ва айрим ислохотлар утказилди. Улар жумласига молу мулкларни чеклаш, солик ва мажбуриятларни камайтириш, камбагалларга имтиёз ва енгилликлар беришни киритиш мумкин.
Темур ва Хусайнлар Самаркандга келишади ва сарбадорлар рахбарлари билан учрашади, Амир Xусайн уюштирган машьум фитна натижасида сарбадорлар рахбарларининг айримлари улдирилади.
Темур ва Хусайн уртасида бошланган зиддият ва низолар 1370 йнлдаги Балх жангида уз поёнига етади. Голиб чиккан Темур Мовароуннахр марказидаги ерларнинг танхо хукмдорига айланади.
Мовароуннахр мугуллардан озод килиниб, мустакил давлат барпо этилган булса-да, бирок мамлакатда халк баркарорлик, тинчлик урнатилган эмас эди. Бир томондан, айрим вилоят хукмдорлари Амир Темур хокимиятини тан олишдан бош тортиб турган булса, иккинчи томондан, мамлакатнинг шаркий ва шимолий кисмлари нотинч эди.
Бу орада Амир Темур Мугулистон хокими Камариддин билан йигирма йил (1371-1390) мобайнида етти марта уруш килиб, галаба козонди. Темур узига иттифокчи деб билган Тухтамишга ёрдам курсатиб, уни Ок Урда хони Урисхон тахтига утказади. Тухтамиш эса Олгин Урда ерларига хам кириб боради. Муваффакиятлардан эсанкираган Тухтамиш Темур ерларига хам куз олайтира бошлади ва очикдан очик унга карши курашга утади. Натижада Амир Темур Тухтамишга карши уч марта кушин тортишга мажбур булади. 1389 йилда Жиззахнинг Аччик мавзейида, 1391 йили кундузчада ва 1395 йили Терек дарёси буйида жанглар булиб утди.
Амир Темурнинг Тухтамиш устидан галабаси, факат Урта Осиё учун эмас, балки Европа, шунинг-дек рус князликлари учун хам ахамият касб этган эди.
Амир Темур давлат чегараларини кенгайтиришга хам эътибор берди.
Бу даврда Олтин Урда, Хуросон ва Эронда хукм сурган ижтимоий-сиёсий вазият унинг учун кул келади. 1381 йил Темур Хиротни эгаллади 1381-1384 йиларда Эроннинг катта кисми буйсундирилди. Уч йиллик (1386-1388) харбий юришлар окибатида Жанубий Озарбайжон, Ирокнинг шимолий кисми, Гуржистон ва Арманистондаги ерлар эгалланади. У беш йиллик ypyш (1392-1396) давомида гарбий Эрон, Ироки Ажам ва Кавказни эгаллайди. 1399-1404 йиллардаги етти йиллик уруш, энг шиддатли ва энг йирик жанглардан булиб, унинг окибатида Шомнинг Халаб, Хумс, Баалбек, Дамашк каби йирик шахарлари ва Ироки Арабнинг Убулистон улкаси билан Багдод, шунингдек Туркиянинг катта кисми эгалланди. Сараланган кучли армияга эга бултан Боязид I 1396 йили Европа бирлашган кучлари устидан галабага эришгач, бутун китъани босиб олиш ниятида эди. Шу боис турк султони Боязид I га карши жангга шайланди. Жанг 1402 йилнинг 20 июлида Ангара шахри якинида булиб утади. Салкам 400 минг аскар катнашувидаги узок муддат тайёрланилган уруш Темурнинг галабаси билан тугайди. Боязид устидан козонилган галаба билан Амир Темурни Франция кироли Карл VI, Англия кироли Генрих IV хамда Кастилия ва Лион кироли Генрих III табриклаб, Темурга уз номаларини юборади. Чункн Сохибкирон уйгонаётган Европага улкан хавф солиб турган Усмоний турклар давлатига зарба бериб, бутун Европанинг холоскорига айланган эди.
Кичик Осиёдан Самаркандга кайтган Амир Темур 1404 йилнинг ноябрида 200 минг кушин билан Самарканддан Хитой сафарига чикди. Бирок Хитой устига юриш Амир Темурнинг тусатдан вафот этиб колиши (1045 й 18 феврал) туфайли амалга ошмай колди.
Шундай килиб, Амир Темур Кора денгиздан Шаркий Хиндистонгача, Урол тогларидан Форс курфазигача булган катта худудда уз салтанатини барпо этади.
II
Амир Темур давлати кенг тармокли бокшарув ва маъмурий тизимга эга булган. Гарчи уша даврда турк ва мугул кабилалари орасида кабул килинган коидага биноан Давлат тепасида расман чингизийлар сулоласига мансуб кугирчок хонлар-аввал Мухаммад Суюрготмиш, кейин угли Махмуд Султон турган булса-да, мазкур тизим ягона хукмдор-Амир Темурга буйсундирилган эди.
Бошкарув икки идорадан: даргок ва вазирлик давондан иборат булган. Даргохни Олий хукмдор бошкарган, унинг девонлар, махаллий -хокимият идоралари билан богланиб туриш ишлари Олий девон зиммасида булган.
Олий девонда-ижроия хокимиятда бош вазир, харбий вазир, мулкчилик ва солик ишлари вазири, молия вазири турган. Сархадлар ва тобе мамлакатларнинг билан шугyллaнyвчи яна уч вазир булган, улар хисобот бериб турган.
Девон хузурида диний ишлар билан боглик масалалар буйича кози, мамлакат фукаролари ишлари шугулланувчи фукаролик козиси, олий рухонийлар мартабалари-арзбеги, садри аъзам, шайхулислом ва ахдос кози мансаблари таъсис этилган.
Маъмурий жихатдан Амир Темур давлати ноиблар ва туманларга булинган, Мовароуннахрдан уз тасарруфидагн барча ерларни Амир Темур улусга булди. Тунгич угли Мукаммад Жахонгирга Балж вилояти, иккинчи угли Умар Шайхга Форс вилояти, учянчи угли Мироншохга Озорбайжон, Ирок ва Арманистон, кенжа угли Шохрухга Хуросон, Журжон, Мозондорон, Сеистон берилди.
"Мен уз давлатим биносини ислом ахкомларига мувофик равишда курдим",- деган эди Амир Темур,-уни тура ва тузук асосида бошчардим, узимнинг кундалик фаолиятимда ниманики килган булсам, барчасини конунга асосланган холда амалга оширдим".
Амир Темур хаётлик давридаёк унинг харбий санъат ва давлат бошкариш услубига багишланган махсус эсар яратилиб, у "Темур тузуклари" номи остида шухрат топган. Бу асар шахсан Темурнинг огзидан ёзиб олинган, деб хисобланади. Унда давлатни бошкаришда кимларга таяниш, тожу тахт эгаларининг йуналиши ва вазифалари, вазир ва кушин бошликларини сайлаш, сипохларнинг маоши, мамлакатни идора этиш тартиби, давлат арбоблари ва кушин бошликларининг бурчи ва вазифалари, амирлар вазирлар ва бошка мансабдорларнинг тожу тахт олдида курсатган алохида хизматларини такдирлаш тартиби ва бошкалар хусусида баён этилади.
Амир Темур фикрича, давлат хизматчилари, хусусан вазирлар турт зарур хислатга эга булишлари лозим. 1) олийжаноблик ва улугворлик; 2) акл-фаросатлилик; 3) раият ва кушин ахволидан хабардорлик; 4) сабр чидамлилик ва тинчликсеварлик.
Амир Темур мухим давлат ишларини хал этиш учун чакириладиган кенгашларга катта ахамият берган «уз ишларимнинг ундан туккиз кисмини мен кенгашлар оксоколлар, амирлар, вазирлар, аклли ва купни курган кишилар маслахати асосида, факат бир кисмини килич ёрдамида хал килдим»,-деган эди. Кенгашнинг карорисиз Амир Темур хеч кандай ишга киришмас эди.
Давлат бошкаруви тизиминннг энг мухим таркибий кисми кушин булиб, уни такомиллаштириш ва мустахкамлашга Темур алохида ахамият берган. Амир Темур жахон харбий санъати тарихида биринчи булиб кушинни жанг майдонида етти кулга (кисмга) булиб жойлаштириш тартибини жорий килди. Темур уз армиясининг жанговор тайёргарлигига алохида эътибор бериш билан биргаликда, у аскарларнинг рухий-маънавий холатига хам шунчалик катта ахамият берган, уларнинг моддий таъминоти тугрисида хам доимо гамхурлик курсатган. У уз тузукларида хам бунга алохида тухгалиб утган. Шунинг учун хам унинг садокатли, темирдек мустахкам, жанговор кушини хамиша зафарлар кетидан зафарлар кучди.
Амир Темурнинг мухим тарихий хизматларидан бири шулки, у уз она юрти-Мовароуннахрни тор, бикик холатдан кенг доирага олиб чикиб, уни бошка географик кенгликлар билан якиндан боглаб, улар уртасида хар тарафлама иктисодий, тижорат ва бошка алокаларни узаро манфаатли асосларда кучайтиришга катта эътибор берди. Турли мамлакатларни богловчи савдо карвонлари бехатарлиги, осойишталигини таъминлаш, айникса Буюк ипак йули шухратини тиклаш борасида килинган саъй-харакатлар бу борада мухим ахамият касб этади. Натижада Шарку-Гарб, Жанубу-Шимол уртасидаги элчилик, дипломатик ва савдо-тижорат муносабатлари янада кучайди, бу эса Темур давлатининг ижтимоий-иктисодий ва маданий юксалишида хал килувчи роль уйнади.
Амир Темур мохир дипломат сифатида кайси мамлакат билан алока боглашга йул тутса, у даставвал, икки уртадаги хар бир масала, муаммони урушсиз, низоларсиз тинч, музокаралар йули билан хал этишга интилган, бошка хукмдорларни шунга даъват этган. Уруш харакатларига эса факат ноилож холлардагина изн бериларди. Хусусан, Сохибкироннинг Олтин Урда хони Тухтамшихон, Туркия султони Боязид Йилдирим сингари хукмдорлар билан аввал бошда олиб борган мулокоту ёзишмалари хам бундан яккол гувохлик беради.
Амир Темур уз салтанати ва айникса, унинг пойтахти Самарканднинг ободонлигига алохида ахамият берди. Унинг хукмронлиги даврида Табризда масжид, Шерозда сарой, Бахдодда Мадраса, Туркистонда Амад Яссавий кабри устига макбара барпо килдирди. Худди шу даврда Самаркандда Шохи Зинда меъморий ёдгорликларининг макбаралари, хозирги вактда Бибихоним номи билан машхур булган Жомъе Масжиди, Гури Амир дахмаси, Кешда Оксарой, Куксарой ва Бустонсарой кабилар бунёд этилди. Пойтахт атрофида гузал боглар яратилди.
III
Амир Темур валиахд этиб набираси Пирмухаммадни тайинлаган эди. Бирок Мироншохнинг угли Халил Султон Мирзо 1405 йилнинг 18 мартида Самаркандни эгаллаб, узини "Мовароуннахрнинг олий хукмдори" деб эълон килди.
Бир неча йил тухтовсиз давом этган урушлар натижасида бир канча темурий шахзодалар, шу жумладан валиахд Пирмухаммад оламдан утди, кудратли салтанат ларзага келди ва у парчаланиш сари юз тутди.
1409 йил Темурнинг кенжа угли Шохрух Мовароуннахр ва Хуросонни эгаллаб, Мовароуннахрни тунгич угли Улугбек ихтиёрига беради. Узи эса Хиротга кайтиб, Хуросон давлатини идора кила бошлашни давом этдиради.
Улугбек Самарканд тахтини эгаллаган пайтида 15 ёшли успирин йигит эди. Шунинг учун Шохрух тажрибали амир Шохмаликни унга оталик килиб тайинлайди. Икки йилдан сунг яъни 1411 йилдан бошлаб Улугбек то умрининг охиригача (1449) Мовароуннахр мамлакатини танхо бошкаради.
Улугбек асосий фаолиятини давлатни идора килиш, илм-фанни равнак топтириш, мамлакат ободончилигини яхшилашга багишлади.
Улугбек ноилож холлардагина кушин тортишга мажбур булган. 1414 йили у Фаргонада Амирак Ахмад исёнини, 1425 йил мугуллар харакатини бостиришда мувафакиятли булди. 1427 йилги Даштн кипчоч хукмдорларидан Барок углонга карши юриши Улугбекка нихоятда кимматга тушди. 1428 йил Абулхайрхон бошчилигида Дашти кипчок давлати билан куп бор тухнашувларга тугри келди. Бунинг окибатида эса аста-секин Мовароунахр давлатининг парчаланиш ва заифлашиш жараёни юз берди.
Мухаммад Тарагой Улугбекнинг тарихдаги урни унинг давлат арбоби сифатидаги куп йиллик фаолиятидан кура хам афзалрок буюк олимлик, илму урфон хомийси макомидаги улкан хизматлари билан белгиланади. Улугбек фармони билан 1417 йилда Бухорода, 1417-1420 йилларда Самаркандда ва 1433 йилда Гиждувонда мадрасалар кад кутарди.
Улугбек атрофида уюшган куплаб буюк комусий олим сохиблари-Козизода Румий, Гиёсиддин Жамшид Коший, Мухаммад Али Кушчи, Мухаммад Хавофийлар илм-фаннинг турли сохаларида, айникса астрономия, математика сингари аник фанлар буйича баракали ижод килдилар хамда узларидан салмокли илмий мерос колдириб кетдилар. Улугбек расадхонасида 1018 та юлдузлар харакати урганилиб жадвал тузилди. Унинг каламига мансуб "Зижи Курогоний" асари узининг илмий ечимлари, хулосалари билан хозирга кадар хам жахон олимлари эьтиборини козониб келмокда.
Мирзо Улугбек "Турт улус тарихи" номли тарихий асар хамда мусикага багишланган беш рисола хам ёзади.
Хуросон ерларида эса Султон Хусайн Байкаро даврида сиёсий баркapopликни саклаш халк турмуш даражасини кутариш, ободончилик борасида куплаб ишлар амалга оширилди. Машхаддаги Гавхаршод масжиди, Марв ва Хиротдаги бир катор биноларнинг таъмирланиши, Ихлосия мадрасаси, "Кудсия " масжиди, "Сафоия" хаммоми, "Шифоия" даволаш уйи каби иншоотлар шу даврдаги ишлар жумласидандир. Бу даврда шеърият ва рассомлик борасида алохида мактаб юзага келди.
Шундай килиб, Темур ва темурийлар даврида улкамизда фан ва маданият барк, уриб усди, ривожланди ва камол топди. Фан ва маданиятнинг кайси бир сохасини куздан кечирмайлик, диёримиз XIV-XV асрларда жахон цивилизациясининг олдинги сафларидан жой олганлнгининг гувохи буламиз. Темурийлар сулоласи даври жахон фани ва маданиятининг Мирзо Улугбек, Алишер Навоии, Баховуддин Накшбанд, Хожа Убайдуллох Ахрор каби улуг вакилларни етиштириб берди. Бу даврда замонасининг истеъдодли шоирлари ва адиблари Лутфий, Бобур, Абдурахмон Жомий ва яшаб ижод этишган. Лутфий нафис узбек тилида асарлар ёзиш билан бирга тожик тилида хам касидалар битди. Лутфийнинг "Зафарнома", "Гул ва Навруз" достонлари шу давр бадиий адабиётининг дурдоналаридан биридир. Бу давр маданияти тараққиётида улуг шоир Абдурахмон Жомийнинг роли буюкдир. Жомийнинг йирик ва машхур асари еттита катта достондан иборат "Хафт авранг", "Бахористон" кабилардир.
Алишер Навоий хомийлигида Мирхонд, Хондамир, Васифий ва бошка тарихчилар ижод килдилар Хондамир 63 йиллик умри давомида тахминан 13 та асар ёзган, улардан бизгача саккизтаси етиб келган.
Темур ва темурийлар даврининг улкан муваффакиятларидан бири тасвирий санъатнинг гуркираб усганлиги булди. Уз замонасининг машхур рассоми Камоллиддин Бехзод узининг хайратомуз рассомчилик санъати билан "Монийи соний" (иккинчи Моний) ва "Шарк Рафаэли" номи билан жахонга машхур булган.
Камоллиддин Бехзод томонидан яратилган шоир Абдулло Хотифий, Хусайн Бойкаро, Шайбонийхон портретлари, Саъдийнинг "Бустон" китоби ва Низомийнинг "Хамса"сига ишланган расмлар халкнинг нодир ёдгорликлари сифатида Тошкент, Санкт-Петрбург, Лондон, Техрон ва бошка шакарларнинг музей ва кутубхоналарида сакланмокда.
XIV-XV асрлардаги Мовароуннахр ва Хуросонда моддий ва маънавий тараққиётнинг тамал тошини улуг бобомиз Амир Темур куйган эди.
A D A B I YO T L A R



  1. Karimov I.A. Tarixiy xotirasiz kelajak yuk. Toshkent. «SHark», 1998 y.

  2. Axmedov B. Amir Temur. T. Meros. 1995 y.

  3. Axmedov B. Tarixdan saboklar. T. «Ukituvchi», 1994 y.

  4. Muminov I. Amir Temurning Urta Osiyo tarixida tutgan urni va roli. T., «Fan», 1968 y.

  5. Temur tuzuklari. T., /./ulom nashriyoti. 1991 y.

  6. Temur va Ulugbek davri tarixi. T., «Komus», 1996 y.

  7. Ziyoev A. O’zbek davlatchiligi tarixi. T. «SHark», 1999 y.

Download 102,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish