Андижон давлат университети зиёитдинов жахонгир норбоевич



Download 2,44 Mb.
bet9/33
Sana25.02.2022
Hajmi2,44 Mb.
#274882
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   33
Bog'liq
Avtoreferat J.Ziyoitdinov (16.08.2021) -1

ҚЭ типи ва ўлчамлари

t = 0 да ўлчанган параметрлар

t = 60 минутда ўлчанган параметрлар

Т, К

Jкз (мА/см2)

Uхх (В)

Т, К

Jкз (мА/см2)

Uхх (В)

1

YX-115×85,5 MM

327

64

13

399

62

9,4

2

YX-115×85,5 MM

327

64

13

371

64

12,6

3

YX-115×85,5 MM

327

64

13

370

64

12,8

"Кремнийли фотоэлектрик p-n-структураларига температуранинг таъсирини моделлаштириш усули билан тадқиқ қилиш" деб номланган учинчи бобда “PVlighthouse” дастурий тизими ёрдамида олинган кремнийдаги заряд ташувчиларнинг асосий кинетик параметрларига температуранинг таъсирини ўрганиш натижалари келтирилган ва муҳокама қилинган. Ярим ўтказгичли кремнийнинг бошланғич параметрларини танлаш учун самарали ҚЭ ишлаб чиқаришга мос параметрлар талаблари мезонларига асосланилган. Легирлаш даражаси (1014 ÷ 1018 см-3) оралиғида танланган ва температура (250 ÷ 350 К) оралиғида ўзгартирилган.
Бирламчи натижалар сифатида ЗТларнинг монокристалл кремнийдаги кинетик параметрлари: концентрациялар, диффузия коэффициенти, диффузия узунлиги, ҳаракатчанлиги, асосий ва асосий бўлмаган ЗТларнинг яшаш вақтлари ҳамда электр ўтказувчанлиги, тақиқланган зона кенглигининг легирлаш даражаси ёки асосий ЗТ концентрациясига нисбатан ўзгариши каби боғлиқликлар олинган. Кўрсатилган параметрларнинг температура ва ЗТ концентрациясига боғлиқ номограммалари қурилган. Олинган ҳисобланган маълумотлар қуйидагича хулоса қилишга имкон берди: 1) n-типли ва p-типли кремний учун электронларнинг ҳаракатчанлиги коваклардан 2,8-3 марта юқори; 2) n-типли ва p-типли кремний учун асосий ва асосий бўлмаган ЗТларнинг ҳаракатчанлиги температура ортиши билан камаяди; 3) асосий ЗТлар концентрациясининг ортиши билан уларнинг температура ўзгаришларига сезгирлиги камаяди.
Шунингдек, кремнийнинг солиштирма ўтказувчанлиги ёки солиштирма қаршилигининг температурага боғлиқлиги ҳам ҳисобланади. p-типли кремнийда (акцептор-бор) тақиқланган зона кенглигининг температурага боғлиқ ўзгаришини (электронлар ва коваклар учун) ҳисоблаш бажарилди. Натижаларга кўра, электронлар ва коваклар учун ҳисоблашда ҳам кремний тақиқланган зонаси кенглигининг температурага боғлиқ ўзгариши бир хил эканлигини кўриш мумкин.
Яримўтказгичлар физикасидан маълумки, ln(niT-3/2) = const – (Eg/2kT) функция 1/T га тўғри чизиқли боғланган, tgθ = (Eg/2kT). Лекин, амалда бу усулда олинган фаоллашиш энергиясининг қиймати тақиқланган зона кенглигининг ҳақиқий қийматига мос келмайди. Температура ортиши билан панжара атомларининг тебраниш амплитудаси ортиши кузатилади ва оқибатда тақиқланган зона кенглиги камаяди. Бундан ташқари, температура ортиши билан атомлар орасидаги масофа ҳам ўзгаради, бу ҳам тақиқланган зонанинг кенглигига таъсир қилади. Тақиқланган зона кенглигининг температурага боғлиқлиги чизиқли қонун билан ифодаланади:
Eg(T) = E- αT, (3)
бу ерда, E Т=0 да экстрополяцияланган тақиқланган зона кенглиги, α - тақиқланган зона кенглигининг термик коэффициенти. Адабиётлар маълумотларига кўра, кремний учун тақиқланган қилинган зона кенглигининг термик коэффициенти 2,4×10-4 эВ/К.
Агар ЗТ нинг кинетик параметрлари тўплами кўриб чиқилса, температуранинг ЗТ нинг эффектив массасига таъсири ўрганилмаганлигини таъкидлаш мумкин. Заряд узатиш моделида электронлар ва ковакларнинг ток зичлиги уларнинг эффектив массасининг фазовий ўзгариши билан аниқланади. Бироқ, "PVlighthouse" дастурий таъминот тизимида бундай ҳисоблаш усули ҳисобга олинмаган. Шу билан бирга кремнийдаги эффектив массанинг (электронлар ва коваклар учун ҳисобланган) температурага боғлиқ ўзгаришини АДУ қайта тикланувчи энергия манбалари лабораторияси ходимлари томонидан ишлаб чиқилган янги дастурий тизим ёрдамида ўрганиш мумкин (бу ҳали эълон қилинмаган). Ушбу ҳисоб-китобнинг дастлабки натижалари 3-расмда кўрсатилган. Бунда электронларнинг эффектив массаси эмиттер қатламга тегишли (n-типда, 1017 см-3 концентрацияда) ва ковакларнинг эффектив массаси асосий қатламга тегишли (p-типда 1015 см-3 концентрацияда). Заррачанинг эффектив массаси заррача кристалл потенциалининг даврий соҳасида ҳаракатланганда пайдо бўладиган динамик массасидир. Эффектив масса ифодасини қуйидагича тасвирлаш мумкин:
mn,p = ħ2(d2E/dk2)-1 , (4)
бу ерда ħ – Планк домийси, k – тўлқин вектори, E –электр майдон кучланганлиги.


Download 2,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish