Аҳоли турмуш даражаси ва сифатини ифодаловчи кўрсаткичлар тизимини статистик баҳолаш



Download 0,74 Mb.
bet2/4
Sana10.06.2022
Hajmi0,74 Mb.
#649463
1   2   3   4
Bog'liq
Ахоли турмуш даражаси

Республикамизда ҳозирги даврда (2021 й.) аҳоли умумий даромадларида бирламчи даромадларнинг салмоғи 73,7 фоизни, трансфертлардан олинадиган даромадлар эса 26,3 фоизни ташкил этмоқда.


Қўрсаткичлар

2010 й.

2012 й.

2014 й.

2015 й.

2016 й.

2020 й.

Аҳолининг умумий даромадларининг реал ўсиши

123,6

113,2

108,9

109,6

110,7

100,5

Аҳоли жон бошига умумий даромадларининг реал ўсиши

120,1

111,6

107,1

107,7

108,8

98,6

Умумий даромадлар – жами
шу жумладан

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

I. Бирламчи даромадлар

80,4

78,9

80,4

84,2

85,1

75,4

1. ишлаб чиқаришдан олинган даромадлар

78,5

77,1

78,4

82,0

82,2

73,3

2. мол-мулкдан олинган даромадлар

1,9

1,8

1,9

2,2

2,9

2,1

II. Трансфертлардан даромадлар

19,6

21,1

19,6

15,8

22,5

24,6

Жаҳон амалиётида аҳоли даромадлари тенгсизлигини аниклашда бир қанча кўрсаткичлардан фойдаланилади
Модали даромад
медианали даромад
аҳоли даромадлари табақаланишининг фонд коэффициенти (Кd);
квинтилл коэффициенти

Жини коэффициенти (KG). Ялпи даромаднинг аҳоли гуруҳлари ўртасида табақаланишини тавсифлаш учун аҳоли даромадлари тенгсизлиги индекси – Жини коэффициентидан фойдаланилади. У аҳолининг турли гуруҳлари даромадлари даражасидаги тафовутни акс эттиради. Бу кўрсаткич 0дан 1гача чегарада ўзгаради. Унинг қиймати 0дан қанчалик узоқлашиб 1га яқинлашса катта даражада даромадлар аҳолининг алоҳида гуруҳлари қўлида тўпланишидан далолат беради. Жамиятда даромадларнинг текисланишида бу коэффициент 0га қараб интилади ва у қуйидаги формула ёрдамида аниқланади.

бу ерда: xi – жами аҳоли сонида i рақамли социал гуруҳга тегишли аҳоли салмоғи; yi – i рақамли аҳолининг социал гуруҳида тўпланган даромадлар салмоғи; cumyi – даромадларнинг кумулятив (ўсиб борувчи) салмоғи.

Табақаланишнинг даражасини аниқлашда жаҳон амалиётида кўпрок Лоренц эгри чизиғидан фойдаланилади (С.Лоренц – америкалик статистик иқтисодчи (1876-1959 йй.).

Табақаланишнинг даражасини аниқлашда жаҳон амалиётида кўпрок Лоренц эгри чизиғидан фойдаланилади (С.Лоренц – америкалик статистик иқтисодчи (1876-1959 йй.).

Инсон камолоти индекси (Human Development Index) БМТ Тараққиёт Дастури томонидан 1990 йилдан бери юритилади ҳамда ҳар йилнинг охирида ҳисобот йилидан олдинги йилнинг якунлари бўйича ҳисоблаб чиқарилади.


Download 0,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish