Арабов Н. У. – Самду ―Инсон ресурсларини бошқариш‖ кафедраси профессори и ф. д. Артиков З. С. – Самиси ―Тармоқлар иқтисодиѐти‖ кафедраси мудири, доц в. б


V МАВЗУ. МЕҲНАТ РЕСУРСЛАРИ ВА УЛАРНИНГ



Download 2,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/114
Sana25.02.2022
Hajmi2,27 Mb.
#464106
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   114
Bog'liq
2 5235688365025661521

 
МАВЗУ. МЕҲНАТ РЕСУРСЛАРИ ВА УЛАРНИНГ 
ШАКЛЛАНТИРИЛИШИ 
 
5.1. Меҳнат ресурслари тушунчаси 
5.2. Меҳнат фаолиятида инсон омили. 
5.3. Аҳолини иш билан бандлиги бўйича таснифлаш
 
 
5.1. Меҳнат ресурслари тушунчаси 
Меҳнат ресурслари мамлакат аҳолисининг ўз психофизиологик
ва
ақлий сифатлари билан моддий неъматлар ишлаб чиқаришга ѐки хизматлар 
кўрсатишга қодир бўлган қисмидан иборатдир. 
Меҳнат ресурслари деб

ўзининг ақлий ва жисмоний меҳнати 
билан ижтимоий ишлаб чиқаришда иштирок этадиган меҳнатга 
қобилиятли кишилар тўпламига айтилади. 
Бу таърифдан шу нарса келиб чиқадики, меҳнат ресурслари ўзига 
иқтисодиѐтда меҳнат билан банд бўлган кишиларни ҳам, меҳнат билан банд 
бўлмаса ҳам меҳнат қилишлари мумкин бўлган кишиларни ҳам қамраб 
олади. Бошқача айтганда, меҳнат ресурслари ҳақиқий (реал) ва потенциал 
ходимлардир. 
Ишчи кучи
— меҳнат жараѐнида инсон фойдаланадиган унинг 
жисмоний ва маънавий қобилиятларнинг мажмуасидир. Замонавий хорижий 
иқтисодий назарияларда «ишчи кучи» атамаси кўпинча «иқтисодий фаол 
аҳоли» тушунчасининг синоними сифатида қўлланилади. Масалан, Р.Ж. 
Эренбергер ва Р.С. Смит бундай таъриф берганлар: «Ишчи кучи» деганда 
ѐши 16 дан юқори бўлган ходимлар ва ѐ эндиликда ишлаѐтганлар, ѐки фаол 
равишда 
иш 
қидириш 
билан 
банд 
бўлганлар 
ѐхуд 
ишдан 
бўшатилганларидан кейин хизматларга яна мурожаат қилишларини 


кутаѐтганлар тушунилади»
1
. Халқаро меҳнат ташкилоти ҳам худди шунга 
ўхшаш нуқтаи назарга амал қилади. 
«Ишчи кучи» атамаси кўп ҳолларда уч маънони англатишда 
ишлатилади: 
• организм, тирик инсон шахси эга бўлган ва ҳар сафар у қандайдир 
истеъмол қийматини яратиш чоғида ишга соладиган жисмоний ва 
маънавий қобилиятлар мажмуи сифатида; 
• аҳолининг иш билан банд бўлган ѐки иш излаѐтган қисми — 
иқтисодий фаол аҳолининг синоними сифатида; 
• умуман ишловчилар ѐки муайян бир корхона ишчилари (кундалик 
турмушда одатда шундай фойдаланиладиган тушунча) сифатида. 
Қизиғи шундаки, маълум контекстда «ѐлланма ишчилар» ҳам 
«меҳнат» ҳам «ишчи кучи» сўз бирикмаси билан ифодаланади. Аммо айни 
бир вақтда «меҳнат ресурслари» сўзи ва «ишчи кучи» сўз бирикмалари 
турли вариантларга эга бўлиб, уларни қўллашда онгли ва тегишли изоҳлар 
бериш керак бўлади. 
Инсон омили 
— ташкилот ва муассасаларнинг биргаликда фаолият 
кечириш учун бирлашган кишиларидир. Таркибий жиҳатдан у, биринчи 
навбатда шахс, ишчи гуруҳи, меҳнат жамоасидир.
Инсон омили — бу фақат жамоа ходими эмас, балки ижтимоий 
ҳаѐтнинг жамоа субъектидир, у ижтимоий, демографик, иқтисодий ва 
сиѐсий тузилмага эга бўлиб, унинг элементларининг ўзаро ҳаракати жамият 
ривожланишини таъминлайди.
Ишлаб чиқаришнинг шахсий омили (бевосита-ижтимоий маънода — 
шахс омили) унинг меҳнат фаолияти жараѐнида намоѐн бўладиган субъект 
(ходим) сифатларини бутун хилма-хиллиги билан акс эттиради.

Download 2,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish