Асбобларни лойищалаш ва ишлаб чи=ариш



Download 2,84 Mb.
bet6/30
Sana03.11.2022
Hajmi2,84 Mb.
#859798
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   30
Bog'liq
Кесиш назарияси1

Марказ пармаси – загатовкаларга марказ тешиклари пармалаш учун ишлатилади.

Марказ пармалари сақлағич конуссиз килиб ҳам, сақлағич конусли килиб ҳам тайёрланади: сақлағич конуснинг устидаги бурчак 120о бўлади ва загатовканинг марказ тешикларида сақлағич конус ҳосил килиш учун кўлланилади.




Фойдаланилган адабиётлар

  1. X.I.Jalilov. «Metallarni kesish nazariyasi asoslari, metall kesuvchi stanoklar va asboblar». “Talqin” nashriyoti, 2006- y.

  2. И.М.Колесов. Основы технологии машиностроения. М.: «Высшая школа», 2001г

  3. Г.Н.Андреев и др. Проектирование технологическое оснастки машинастроителного производства. М.: «Высшая школа», 2001г

  4. Г.Н.Сахаров и др. Металлорежущие инструменты. М.: «Машиностроения», 1989г.

  5. П.Р.Родин. Металлорежущие инструменты. «Киев», «Высшая школа», 1986г

Мавзу 5. Зенкерлар ҳақида асосий тушунчалар. Режим ва кучларнинг кесишдаги таъсири.
Режа:

  1. Зенкерлашда кесиш жараёнини ўрганиш

  2. Зенкерлашда режимлар тўплами

  3. Зенкерлашда кесиш кучлари

Зенкерлаш загатовкада олдин пармаланган ёки куйиш вақтида, штамплашда ва бошқа усуллар билан ҳосил қилинган тешикнинг диаметрини зенкер ёрдамида кенгайтиришдан иборатдир. Зенкерлаш йўли билан тўғри геометрик шаклли ва юзаси жуда тоза тешиклар ҳосил қилишдан иборат. Зенкерлаб ишлов берилган юза 4-5 класс тазалигини беради.
Зенкерларни кесувчи қирраси асосан 3-4 тиғдан иборат бўлади.

Цилиндрсимон зенкер асосан ишчи қисми, бўйин ва куйрук қисмлардан иборат. Ишчи қисми эса кесувчи қисм ва йўналтирувчи қисмлардан иборат.
Зенкерлашда кесиш режимини белгиловчи асосий элементлар куйидагилардан иборат:
Зенкерлашда кесиш чукурлиги. Кесиш чукурлиги тешикнинг ишлов беришдан олдинги диаметри билан ишлов берилгандан кейинги диаметри айирмасининг ярмига тенг:



Download 2,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish