Атом ядроларининг асосий хусусиятлари. Ядро таркибидаги зарядлар ҳақида маълумотлар. Электр ва барион заряд. Жуфт‑жуфт, жуфт‑тоқ, тоқ‑тоқ ядролар. Изотоп, изобар, изотон, изомер ва кўзгу ядролар. Ядронинг массаси ва боғланиш энергияси



Download 0,68 Mb.
bet2/7
Sana05.04.2022
Hajmi0,68 Mb.
#530794
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Mavzu-2

Ядро таркиби.
1906-1912 йилларда Э.Резерфорд тезлиги ва энергияси бир неча бўлган ­‑ заррачалар қалинликка эга бўлган олтин қатламидан ўтганда ­‑ заррачаларнинг сочилиш ҳодисасини таҳлил қилиб атомнинг планетар моделини яратди. Э.Резерфорд бўйича атом мусбат зарядланган ядродан ва уни ўраб олган электронлардан таркиб топган. Э.Резерфорд ўзининг тажрибаларини таҳлил қилган ҳолда атом ядроси тахминан эканлиги аниқланди.
1.Атом марказида массив ядро жойлашган, ядро ўлчами ( ), у мусбат зарядга га эга. Ядро массаси тахминан га тенг, бу ерда водород атомининг массаси, бутун сон. Бундай фактлар 1911-1914 йилларга тўғри келади.
2.Атом ядроси протонлардан ва нейтронлардан, жами заррачалардан иборат, ядронинг таркиби қуйидаги символик формула билан ёзилади:

бу ерда р ‑ протон ва п ‑ нейтроннинг символик ёзилиши. Бундай формулани атом ядросининг протон (р) – нейтрон (п) модели дейилади. Бундай моделни 1932‑йилда Д.Д.Иваненко, Е.Н.Гапон ва В.Гейзенберг томонидан яратилган.
Протон (р) – мусбат зарядга эга, унинг миқдори электроннинг заряд миқдорига эга , тинчликдаги массаси:
. ( )
Нейтрон (п) – нейтрал заррача, тинчликдаги массаси:

Протонлар ва нейтронлар ядро кучи таъсирида бўлганда нуклонлар деб айтилади. (“нуклон” лотинчадан “nucleus” – ядро). Атом ядросидаги нуклонларнинг умумий сони масса сони A деб айтилади: .
Ядро ҳам нейтрал атомга ўхшаш символи билан белгиланади, бу ерда химик элементнинг символик ёзилиши, элементнинг атом номери (ядродаги протонлар сони), A – масса сони (ядродаги нуклонлар сони).
Масалан, деганда бўлган Берилий ядроси тушунилади, унда протони 4 та ва нейтрони 5 та, масса сони 9 та.
Протон (р) ва нейтрон (п) нейтрал атомга ўхшаш қуйидаги символда ёзилади: ёки .
- Гелийнинг масса сони 4, заряди 2, нейтронлар сони 2 га, кислороднинг масса сони 16, заряди 8, нейтронлар сони 8 га ва ураннинг масса сони 235, заряди 92, нейтронлар сони 143 га тенг.
Масса сони, масса атом бирлигида ҳисобланган ядро массасидан ~1% ларгача фарқ қилиши мумкин.

Download 0,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish