Бактериал инфекциялар стафилококк ва стрептококкли инфекциялар, дифтерия, менингококк



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/8
Sana24.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#189878
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
2 5453889454034914939

 
Атамалар
Стафилококклар (лот. Staphylococcus, -грек. σταφυλή — «узум» и κόκκος — 
«дона») —Staphylococcaceae оиласига мансуб туркум. 
Стрептококклар [1] (лот. Streptococcus) —шарсимон ёки овоид аспороген 
граммусбат 
хемоорганотроф 
факультатив-анаэроб 
бактериялар, 
Streptococcaceae оиласига мансуб. 


Дифтерия (diphtera – тери, парда) – фибриноз яллиғланиш натижасида ҳосил 
бўлувчи парда билан фарқланувчи касаллик. 
Менингококк (лот. Neisseria meningitidis) — Neisseria туркумига мансуб 
грамманфий диплококклар тури . 
Кандидо́з (еликиш) — замбуруғли инфекциянинг бир тури бўлиб, 
микроскопик ачитқисимон Candida туркумига мансуб замбуруғлар 
томонидан қўзғатилади (биринчи ўринда — Candida albicans). Бу туркумнинг 
барча намоёндалари шартли патогенлар ҳисобланади. 
Аспергиллёз — Aspergillus туркумига мансуб замбуруғлар қўзғатадиган 
барча касалликларнинг умумий номи. 
Безгак ( ўрта асрлардаги итал. mala aria — «бузуқ ҳаво», олдин “ботқин 
талвасаси” номи билан машҳур бўлган ) —трансмиссив инфекцион 
касалликлар гуруҳи бўлиб, одамга Anopheles туркумига мансуб чивинлар 
урғочиси чақиши орқали юқади ва иситма, титраш, спленомегалия 
(талоқнинг катталашуви), гепатомегалия (жигарнинг катталашуви), анемия 
билан ифодаланади. 
Лейшманиозлар (У. Лейшмана номидан олинган, лот. Leishmaniasis) —
паразитар табиий ўчоқли касалликлар гуруҳи, асосан, зооноз, трансмиссив 
ҳамда тропик ва субтропик ўлкаларда кенг тарқалган; Leishmania туркумига 
мансуб паразитар соддалилар томонидан чақирилади, улар одмга 
Phlebotomus туркумига муносиб искабтопарлар томонидан Эски Оламда ва 
Lutzomyia туркуми орқали Янги Оламда тарқатилган. 
Талабалар мустақил иши тузилиши: 
1. Сарамаснинг турли шакллариниг морфологиясини ва асоратларини “Тери 
флегмонаси” микропрепарати мисолида ўрганиш. 2. Стафилококкли 
инфекцияларининг турли шакллари ва уларнинг асоратларини «Ўпканинг 
стафилококкли деструкцияси», «Ўпканинг сурункали абсцесси», «Бош 
миянинг сурункали абсцесси» макропрепаратлари ва «Ўпканинг 
стафилококкли деструкцияси» микропрепарати мисолида ўрганиш. 
3. Дифтериядаги маҳаллий ва умумий морфологик ўзгаришларни «Крупоз 
бронхит», «Ҳалқумнинг дифтеритик яллиғланиши», «Дифтериядаги 
миокардит» микропрепаратлари мисолида ўрганиш. 4. Менингококкли 
инфекцияни 
«Менингококкли 
менингит», 
«Гидроцефалия» 
макропрепаратлари 
ва 
«Менингококкли 
йирнгли 
лептоменингит» 
микропрепарати мисолида ўрганиш. 
5. Замбуруғли инфекциянинг морфологик белгиларини «Қизилўнгач 
кандидози» микропрепарати мисолида ўрганиш. 
6. Паразитар инфекциянинг морфологик белгиларини «Безгакдаги талоқ» 
макропрепарати, «Безгакдаги жигар» микропрепарати мисолида ўрганиш.

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish