Бандлик тушунчаси. Тўлиқ ва самарали бандлик муаммоси. Бандлик тўғрисидаги асосий назариялар



Download 151,55 Kb.
bet6/11
Sana24.02.2022
Hajmi151,55 Kb.
#194039
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
1493309452 68062

Ўзбекистонда ишсизлик даражаси 1



Кўрсаткичлар




Йиллар

1995

2000

2005

2006

2007

2008

1

Ишсизлик сони (минг киши)

31.0

42.0

410.3

391.5

557.4

623.3

2

Ишсизлик даражаси

0.4

0.4

0.3

0.3

0.2

0.2

Ишсизларнинг бундай табиий даражада муқаррар мавжуд бўлиши, ҳамма ресурсларнинг захираси бўлганлиги каби, меҳнат ресурсларининг ҳам захираси сифатида қаралади. Шунга кўра ишсизлар сони циклик ишсизликларга тенг бўлади.
Иқтисодчиларнинг фикрига кўра ишсизликнинг “табиий” даражаси 3-5% атрофида бўлиши керак. Лекин бу кўрсаткич турли мамлакатларда ўзининг объектив шароитидан келиб чиқиб фарқ қилади. Масалан, АҚШда 7%, чунки бу мамлакатнинг ишчи кучини сафарбарлиги жуда юқори. Японияда эса ишсизлик 1% атрофида бўлса тўла бандликка эришилган деб қаралади. Японияда бир умирлик асосида ишлаш кенг тарқалган, демак иш кучини сафарбарлиги паст.
Ишсизликнинг социол иқтисодий оқибатлари иқтисодчилар томонидан хам ижобий хам салбий баҳоланади.
Ишсизликнинг мавжудлиги туфайли иш билан банд бўлганлар меҳнат интизомини бузмасликка, сифатли меҳнат қилишга интилишади. Ишсизлик кишиларни зарур малакага эга бўлишга, ўз устиларида кўпроқ ишлашга ундайди. Шунинг учун, иқтисодчилар фикрига кўра маълум даражада ишсизлик бозор иқтисодиётининг доимий йўлдоши бўлиши керак.
Ишсизликнинг салбий томони шундаки, инсонларга зарур неъматлар яратишга қодир кишилар бу ишни қила олмай қоладилар. Узоқ вақт ишсиз юриш касбий малака ва махоротини йўқолишига олиб келади, бекор юрганларнинг ўзи ва оиласи тирикчилигидан қийналиб қолади. Ишсизлик кишиларни рухан эзиб қўяди. Баъзи холатларда ишсизлар орасида жиноятчилик хам авж олиши мумкин.
Америкалик иқтисодчи А.Оукен ишсизлик даражаси ва ЯММ орқада қолиши ўртасидаги нисбатни математик кўринишда ифодалаб берган.
Оукин қонунига кўра ишсизликнинг ҳақиқий даражаси унинг табиий даражасидан 1%га юқори бўлса, ЯММ (ЯИМ)нинг орқада қолиши 2.5%ни ташкил қилади, яъни улар ўртасидаги нисбат қуйидагича бўлади - 1:2.5; 2:5; 3:7.5 ва ҳ.к.

Download 151,55 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish