Банк активлари, уларнинг моҳияти ва таркиби


Тижорат банк активларининг ликвидлилик даражасига қараб гуруҳланиши



Download 121 Kb.
bet5/6
Sana24.02.2022
Hajmi121 Kb.
#199738
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
1355566841 41029

Тижорат банк активларининг ликвидлилик даражасига қараб гуруҳланиши
10 - жадвал

Активлар

1.01.2001

1.01.2002

Фарқ (+, -)

Биринчи гуруҳ активлар




Активлар суммаси

6614

9548

2934

Фоизда

21,0

14,6

- 6,4

Иккинчи гуруҳ активлар




Активлар суммаси

16639

45270

28631

Фоизда

52,7

69,0

+ 16,3

Учинчи гуруҳ активлар




Активлар суммаси

8324

10737

2413

Фоизда

26,3

16,4

- 9,9

Жами:

31577

65555

33978

Жадвал маълумотлари шуни кўрсатадики, ликвидлик даражаси бўйича иккинчи гуруҳ активлар асосий ўринни эгаллайди ва уларнинг салмоғи 69% ни ташкил қилади, уларнинг миқдори 2001 йилга нисбатан 2,7 марта ўсган, юқори ликвид маблағлар 14,6% ни ташкил қилиб уларнинг миқдори 1,4 марта ўсган бўлса, учинчи гуруҳ активлар 16,4% ни ташкил қилиб йил давомида 1,3 марта ўсган. Шу билан бирга биринчи ва учинчи гуруҳ активларининг миқдори 1.01.2002 йилда 1.01.2001 йилга нисбатан мос равишда 6,4% ва 9,9% га камайган.


Тижорат банклари активлари билан боғлиқ бўлган рисклар ичида кредит операциялар бўйича рисклар асосий ўринни эгаллайди. Бу актив операциялар билан боғлиқ бўлиб, бу рискларга берилган кредитлар, ҳамда тўлов муддати кечиктирилган ссудалар бўйича рисклар киради.
Кредит риски нафақат кредит объектига, балки кредит субъектига янгича ёндашиши орқали ҳам ўсиб боради.
Бу риск тўғри мижознинг молиявий аҳволи оғирлашганда, уларнинг фаолиятида кўзда тутилмаган қийинчилик ва муаммолар юзага келганда, бозорда ноқулай шароит юзага келгани сабабли пайдо бўлиши мумкин.
Худди шунинг учун ҳам ҳар бир тижорат банки ўз активларини жойлаштиришни ва уни бошқариш усулларини ўзи ишлаб чиқмоғи зарур. Маълумки, тижорат банклари активларининг қиймати ва улардан олинадиган фойда ўзгариб туриши мумкин. Активлар билан боғлиқ рисклар активлар баҳосининг ва улар бўйича олинадиган фойда миқдорининг камайиши активлар бўйича рисклар салмоғининг ошишига олиб келади.
Бу масалани активларни тўғри диверсификация қилиш йўли билан ҳал қилиш мумкин. Чунки баъзи бир активлар бўйича улар қийматини пасайиши бошқа активлар қийматини ўсиши билан қопланиши ва натижада банк активларининг умумий қийматларини сақлаб қолиши имкониятига эга бўлиши мумкин.
Банк активларининг қийматини ва улардан келадиган даромадларни тўғри ҳисоб - китоб қилиб режалаштириш банк фаолиятининг самарадорлигига олиб келиши, активлар қийматини нотўғри ҳисоблаш, уларни жойлаштириш банкнинг молиявий аҳволида қийинчиликлар туғдириши мумкин.

Фойдаланилган адабиётлар:




  1. Download 121 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish