Бириктириш деталлари



Download 2,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/7
Sana24.02.2022
Hajmi2,21 Mb.
#254636
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
БИРИКТИРИШ ДЕТАЛЛАРИ (1)

Трубали бирикмалар 
 
Трубалар бир-бири билан муфта, уголник, тройник, крестовина ва шу 
каби бириктирувчи деталлар ѐрдамида бириктирилади. Бу деталларга ички 
цилиндрик труба резба очилган бўлади (12-шакл). 


12-шакл 
Икки трубани бириктириш учун уларнинг учларига ташқи резба (12-
шакл, а) ўйилади. Трубалардан бирининг учига контргайка ва муфта бураб 
киритилади (12-шакл, б, в). Сўнгра муфтани озроқ бўшатиб, иккинчи 
трубанинг учига бураб қотирилади. Муфта ва контргайка орасига труба 
ичидан оқувчи газ, суюқлик ѐки буғнинг чиқиб кетишидан сақлайдиган 
тиқин прокладка ўралади ва контргайка қотирилади (12-шакл, г, д).
13-шакл, а да уголник ва 13-шакл, б да тройник ѐрдамида 
бириктирилган трубали бирикма чизмаси тасвирланган. 


13-шакл 
7. Шлицали бирикмалар 
 
Шлицали бирикмалар тишли ғилдирак билан валнинг айланиш 
моменти кучлироқ бўлган ҳолларда ишлатилади. Бунинг учун вал бўйлаб 
тиш ўйилади (14-шакл, а). Ғилдирак тешигига эса уларга мос ариқчалар 
очилади (14-шакл, б). 
14-шакл, в да шлицали бирикманинг чизмаси келтирилган. Иш 
чизмаларида шлицали вал, тешиги ва уларнинг бирикмаси шартли 
тасвирланади.


14-шакл, г,д,е да шлицали бирикмаларда қўлланиладиган тишларнинг 
турли профиллари кўрсатилган. 
а) 
б) 
в) 
г) 
д) 
е) 
14-шакл 
8. Шпонкали бирикмалар 
 
Aйланма ҳаракатни валдан тишли ғилдиракка ѐки, аксинча, тишли 
ғилдиракдан валга узатиш учун шпонкалардан фойдаланилади. Шпонкалар 
понасимон, призмасимон, сегментсимон бўлиши мумкин. 15-шаклда 
ғилдирак ва валнинг шпонка ѐрдамида бирикмасининг тасвири берилган.


а) 
б) 
в) 
г) 
15-шакл 
а) 
б) 
в) 
16-шаклВалда унинг ўқи бўйлаб радиуси шпонка сегментининг 
радиусига тенг айлана сегменти кўринишида ариқча ўйилади (15-шакл, а).
Ариқча ўйиғининг эни шпонка энига мос келади. 15-шакл, б, в да 
уларни бириктириш ва 15-шакл, г да эса сегментсимон шпонкали 
бирикманинг чизмаси кўрсатилган. 
Понасимон шпонкалардан ўқ бўйлаб кучни узатиш керак бўлган 
жойларда фойдаланилади. 


16-шакл, а, б, в да понасимон, призмасимон ва сегментсимон шпонкали 
бирикмаларнинг чизмалари келтирилган.
АДАБИЁТЛАР 
1. Н.С. Дружинин, П.П. Цылбов Выполнение чертежей по ЕСКД 
издательство стандартов. М. 1975 г. 
2. Е.И. Годик, А.М. Хаскин Справочное руководство по черчению. М. 
“Машиностроение” 1974 г. 
3. Ю. Қирғизбоев, Э. Собитов ва бошқалар Машинасозлик 
чизмачилиги курси Тошкент. “Ўқитувчи” 1981 й. 
4. Ю. Қирғизбоев ва бошқалар Техник чизмачилик курси Тошкент 
“Ўқитувчи” 1987 й. 
5. О.И. Алижонов, А.А. Холмурзаев Муҳандислик графикаси Фарғона 
2004. 
6. Машиностроительное черчение и автоматизация выполнения 
чертежей В.С. Левицкий. М. 2000.
7. Справочник по машиностр. черчению. А.А. Чекмарев, В.К. Осипов 
М. 2000 г.

Download 2,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish