Бороналар, зичлагичлар, культиватор ва актив ишчи органли машиналарнинг назарияси ва ҳисоби асослари



Download 1,44 Mb.
bet1/4
Sana29.09.2022
Hajmi1,44 Mb.
#850872
  1   2   3   4
Bog'liq
^.2.назарий дарс. БОРОНАЛАР^J ЗИЧЛАГИЧЛАР^J КУЛЬТИВАТОР ВА АКТИВ ИШЧИ eea2fd045da62cc54a417e83e9899359

БОРОНАЛАР, КУЛЬТИВАТОР ВА АКТИВ ИШЧИ ОРГАНЛИ МАШИНАЛАРНИНГ НАЗАРИЯСИ ВА ҲИСОБИ АСОСЛАРИ

Техника фанлари доктори, профессор И.Т.Эргашев

Маъруза режаси:

  • 1. Тишли бороналарнинг асосий параметрлари
  • 2. Тишли бороналарнинг тишларини рамада жойлаштириш
  • 3. Дискларнинг асосий геометрик параметрлари ва куч тавсифи
  • 4. Культиваторлар панжаларининг асосий параметрлари ва куч тавсифи
  • 5. Фреза ҳаракатининг траекторияси ва ишининг асосий кўрсаткичлари
  • 6. Фреза ишчи органларига таъсир қилувчи кучлар
  •  
  • Адабиётлар: 1, 2, 3, 7, 9
  • Таянч иборалар: Тиш узунлиги, тиш ўткирлиги, марзалар баландлиги, деформация ҳудуди, синиш бурчаги, винтсимон чизиқ, тишлар майдони, винт қадами, ясовчининг қиялик бурчаги, планка, оғир борона, тишлар сони, борона узунлиги, тортиш кучи, диск диаметри, ўрнатиш (ҳужум) бурчаги, эгрилик радиуси, чархланиш бурчаги, энса бурчак, ўркачлар баландлиги, дисклар орасидаги масофа, культиватор, панжа қамраш кенглиги, очилиш бурчаги, увалаш бурчаги, илдизни тиғ бўйича ишқаланиш коэффициенти, кесиш бурчаги, чархланиш бурчаги, увалаш бурчаги, солиштирма қаршилик, тортишга қаршилик.

Тишли бороналарнинг асосий параметрлари

l = (2...2,5) a,

бу ерда а – бороналаш чуқурлиги.

Тишнинг ўткирланган қисмининг узунлиги lў= 0,25 l.

Оғир бороналар учун h = 16 мм, l = 195 мм; ўрталари учун - h=16 мм, l =170 мм енгиллари учун d=14 мм, l=100 мм. Турсимон бороналарнинг тишлари пружинасимон симдан ясалади: d=8...10 мм ва l=180...210 мм (е-расм).

Боронанинг тишини ўрнатилиши унинг қиррасини ётиқ текислик билан ҳосил қиладиган бурчак билан тавсифланади. Тишнинг тупроққа таъсир характери бу бурчакнинг қийматига боғлиқ.

Агар = бўлса (а-расм) қирра тупроқ агрегатига тезликнинг йўналиши билан тўғри келадиган нормал куч R=N билан таъсир қилади. Бунда тупроқни юмшатилиши унинг нам қатламларини юзага чиқармасдан амалга оширилади, тиш тупроққа боронанинг массасидан келадиган оғирлик кучи Рт таъсирида ботади.



Download 1,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish