Бухоро давлат институти



Download 73 Kb.
bet1/5
Sana12.07.2022
Hajmi73 Kb.
#778510
  1   2   3   4   5
Bog'liq
2 5247034616354707971


БУХОРО ДАВЛАТ ИНСТИТУТИ


Юқумли касалликлар, болалар юқумли касалликлари ва эпидемиология кафедраси




Мавзу: Дифтерия


Дифтерия (БУҒМА)

МУАММОНИ ДОЛЗАРБЛИГИ. Бугма касаллиги охирги вактда кам учрайди. Олдинги вактларда бу касаллик болаларда купрок кузатиларди, лекин охирги 10 йил ичида бугма касаллиги билин катталар хам куп касалланадиган булиб колди. Катталарда бугма огир кечади, асоратлар (миокардит, неврорадикулит) купрок учрайди ва беморларни кейинчалик ногирон булиб колишларига олиб келади. Куп беморлар ангина ташхиси билан даволанади ва куп холатларда асоратлар пайдо булгандан кейин бугма ташхиси аникланади. Бу холат умумий амалиет шифокорлари дифтерия касаллигини яхши билмаслиги ва дастлабки ташхис аникломаслиги окибатида кузатилади.


Бугма – хаво-томчи йул оркали юкадиган уткир юкумли касаллик булиб, кучли экзотоксин чакирувчи бугма таёкчаси томонидан чакирилади. Касаллик кучли интоксикация ва инфекция кириш дарвозасида фибрилляр ялликланиш (томок, хикилдок, трахея, куз, тери) пайдо булиши билан намоён булади.
Этиологияси. Бугма кузгатувчиси – Corynebacterum diphtheria – корине бактерия турига кириб, тугри ёки бироз букилган таёкчаси шаклида, четлари тугногичсимон букилган. У харакатсиз, Гр (+). Учта типи мавжуд: gravis, mitis, intermedius. Экзотоксин ажратиш хусусияти буйича бугма микроби токсиген ва нотоксигенга булинади.
Эпидемиологияси. Касаллик манбаи – бугма бактерияси ва бактерия ташувчилар. Бугма билан купинча 2-11 ёшли болалар касалланадилар. Бугма хаво томчи йули оркали юкадиган юкумли касалликлар каторига киради. Бемор (ёки бактерио ташувчи) йуталганда ва аксирганда бурун – халкумдан ва томокдан вирулент бугма бактерияси сакловчи майда шиллик заррачалари хаволи атроф – мухитга тушади. Юкиш уларни соглом одам бурун-халкумига ва юкори нафас йулига тушганда юзага келади. Бугма мавсумийликка эга, яъни кечки куз ва кишнинг бошларида касаллик холатлари сони ортади. Бу вактда ташувчиларда бурун-халкум ва юкори нафас йулларида катарал жараёнлар купайиши кузатилади. Бунда вируллент бактерия сакловчи шиллик заррачалари йутал ва акса оркали юкиши учун жуда яхши шароит яратилади. Бундан ташкари соглом мойил одамлар бурун-халкуми ва юкори нафас йуллари катори бугма юкишини осонлаштиради. Касалликни утказгач тулик булмаган иммунитет колади .
Патогенез. Кириш дарвозасидан утгач микроорганизм бодомча безларига утиради, у ердан шиллик кават эпителиясини коагуляцион некрозини токсин таъсирида келтириб чикаради, бу жараёнда хужайра ичидан тромбокиназа ферменти ажралади. Токсин кон томирларига таъсир курсатиб,уларни кенгайтиради, стаз ва утказувчанлиги ошади. Кон томирлардан тукимага плазма ва фибриноген, фибрин фермент окиб чикади.
Плазма бодомча безлари тукимасига сурилади, шиш ва уларни катталашишини чакиради, стас эса димланиш, шиллик кават цианотик тус, гиперемиясига сабаб булади. Фириноген фибрин – фермент ва тромбокиназа таъсирида ивийди, фибринга айланиб фибриноз караш хосил килади, у бодомча безлари юзасида жойлашади. Бугмада яллигланиш жараёни морфологик белгилари буйича крупоз ёки дифтеритик характерда булиши мумкин. Агар бодомча безларини юзаки некрозланган эпителий кавати остидаги тукима билан суст богланган булса, бунда фибрин унга сурилиб, нозик, енгил кучадиган фибриноз караш (крупоз тип) хосил килади.
Агар эпителий кавати чукур некрозланса, бодомча безларига фибрин сурилиб калин, каттик, кучмайдиган (дифтеритик яллигланиш) караш хосил килади. Токсин купайётган жойдан тезда кон окими оркали бутун организмга таркалади ва купгина органларни заралайди, айникса юрак, асаб тизими, буйрак ва буйрак усти безини.

Download 73 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish