Бухоро давлат институти



Download 73 Kb.
bet4/5
Sana12.07.2022
Hajmi73 Kb.
#778510
1   2   3   4   5
Bog'liq
2 5247034616354707971

Бугилиш боскичлари:

    1. боскич – крупоз йутал

    2. боскич – стеноз

    3. боскич – асфиксия

Касаллик курук увулловчи йутал, овознинг бугилиши билан бошланади, харорат кутарилган ёки нормал. Бола инжик, бехол. Бу давр I боскич ёки каторал давр каби аникланади, давомийлиги 1-3 кун. Аста-секин овоз бугилиши ошади, овоз секин, товушсиз (афония) булиб колади. Нафас олиш кийинлашади, товуш билан характерланади. Нафас шовкинли, стенотик булади. Стеноз хуружи даврида бола безовта, курувда юзда цианоз, кукрак кафаси кирган жойлари буртиши кузатилади. Нафас сусайган, тахикардия. Вакти – вакти билан бола тинчланади. Аста-секин хуружлар кепаяди, давомийлиги узаяди. Стеноз II боскичи – 2-3 кун давом этади, кейинчалик стеноз давомийга айланади. Нафас актида ёрдамчи мушаклар иштирок этадилар.
Яккол афония – кислород етишмовчилиги кучаяди, бугманинг III боскичи – асфиксия боскичи. Юзи кулранг, цианотик (кулранг асфиксия боскичи) ёки окиш (окиш асфиксия боскичи) тусда, лаблар цианотик, бола лохас, юз тер томчилари билан копланган. Агар вактида ёрдам курсатилмаса беморни йукотиш мумкин. Грипп, кизамик, скарлатина бугмаси, ёт жисм, кук йутал, бронхиал астма ва бошкалар билан таккослаш лозим.
Асоратлари.
ЮКТ томонидан: юракни эрта параличи (касалликнинг 3-4 куни), миокардитлар (8-15 кун). 15-22 кунда периферик паралич (юмшок танглай, аккомодация) ривожланиши мумкин.
Диагностика.
Клиник ва эпидемиологик маълумотларни тулик тахлил килишга асосланган. Асосан бактериологик текширув хисобланади. Тиндол, Перпол мухитларида утказилади. Бу мухитларда Теллур тузлари булиб, улар калонияларни жигар рангга буяйди .
Касалликнинг биринчи кунларида олинган жуфт кон зардоблари билан бугма антигени уртасида агглютинация реакцияси куйилади. 7-10 кун утгач яна кайтарилади. 1:80 ва юкори титир диагностик хособланади. РПГА, пассив гемаглютинация реакцияси бугма анатоксини билан – махсус хисобланади ва юкори сезгирликка эга.
Даволаш.
Барча бугмали бемарлар шифохонгага ёткизиладилар. Бугмали беморга ярим суюк енгил хазм беладиган ва юкори каллорияли овкат тавсия этилади.
ЮКТ фаолияти томир ичига глюкоза куйиш, т/о эфедрин, кордиамин ва бошка препаратлар иньекцияси билан ушлаб турилади. Миокардит ривожланишида курсатмага асосан. Периферик паралич ривожланганда м/о В1 витамини ва прозерин иньекцияси куллашни талаб килади. Бугилиш ривожланиш холатларида кодеин билан ингаляция буюрилади. Кучайса – интубация.
Асосий даво воситаси булиб антитоксик бугмага карши зардоб хисобланади. Юбориладиган зардоб дозаси бемор ёшига, касаллик огирлиги ва муддатига караб белгиланади.
Бугманинг махаллий шаклларида даволаш 1-куни беморга 15000 – 20000 ЕД, токсик шаклларида 25000-60000 ЕД юборилади.

Download 73 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish