Бухоро озик-овкат ва енгил саноат технологияси институти «озик-овкат махсулотлари технологияси» факультети «умумий химия» кафедраси



Download 1,52 Mb.
bet16/56
Sana21.02.2022
Hajmi1,52 Mb.
#51080
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   56
Bog'liq
УМУМИЙ ВА АНОРГАНИК ХИМИЯ

Такрорлаш учун саволлар:
1.Галогенлар деб кандай элементларга айтилади?
2.Галогенларнинг тартиб раками ортиши билан
а) оксидловчилик (кайтарувчилик) хоссалари кандай узгаради?
б) водородли бирикмаларининг хоссалари кандай узгаради?
в) F билан бошка галогенларнинг ухшашлик ва фаркли томонларини кандай изохланади
3.Хлорнинг кислородли бирикмалари кандай олинади?
4.Хлорнинг кислородли кислоталари хоссалари кандай узгаради?
5.Хлорид кислота кандай олинади ва асосий хоссаларини тушунтиринг?
6.Сувни хлорлашнинг химиявий тенгламасини тузиб,ифодаланг
7.Хлорли охак нима? Кандай максадда ишлатилади?


Таянч иборалар:
Мавзуда куриб чикиладиган асосий таянч иборалар: галоген, хлор, фтор, бром, иод, фторид кислота, хлорид кислота, фторидлар, хлоридлар, бромидлар, иодидлар, гипохлорит кислота, жавел суви, хлоратлар, перхлоратлар, хлорли охак.


IY МАВЗУ
VIА ГУРУХЧА ЭЛЕМЕНТЛАРИ.
Режа:
1. Гурухча элементларининг умумий характеристикаси.
2. Олтингугурт, унинг физикавий ва химиявий хоссалари.
3. Олтингугурт (IY) бирикмалари ва уларнинг хоссалари.
4. Олтингугурт (YI) бирикмалари ва уларнинг хоссалари.
5. Олтингугурт бирикмаларининг ишлатилиши.


Адабиётлар:
1. Х. Р. Рахимов "Анорганик химия", Тошкент "Укитувчи", 1981., 208-233 бетлар.
2. Н. С. Ахметов "Неорганическая химия", Москва "Высшая школа", 1969г., 349-370 бетлар.
3. Р. Убайдуллаева, Ш.Абдуллаев "Умумий кимёдан назарий ва амалий машгулотлар" Тошкент "Узбекистон" 1997 й., 255-271 бетлар.
4. Т.М. Миркомилов, Х.Х.Мухитдинов "Умумий химия", Тошкент "Укитувчи", 1987 й., 126-135 бетлар.
5. К. Ахмеров ва бошкалар."Умумий ва анорганик химия" Тошкент "Укитувчи", 1988 й., 117-122 бетлар.

Даврий системанинг олтинчи гурухи асосий гурухчаси элементлари халкогенлар дейилади. Улар каторига кислород, олтингугурт, селен, теллур ва полоний киради. Бу элементларнинг электрон формулалари куйидагича езилади:


8O (He) 2s2 2p4 16S (Ne) 3s2 3p4 34Se (Ar) 4s2 4p4
52Te (Kn) 5s2 5p4 84Po (Xe) 6s2 6p4
Куриниб турибдики бу элементларнинг валент электронлари ns2 np4 булгани учун энг юкори оксидланиш даражаси + 6 га, ёки энг пасти -2 га тенг. Лекин кислород бундан мустасно. Кислород атомининг ионланиш потенциали катта киймат (13,62 эВ) - га эга. Колган элементлар учун бу киймат камайиб боради.
Кислород оддий шароитда баъзи металлмаслар ва металлар билан бирикиб оксидларни хосил килади:
C+O2 CO2,
S+O2 SO2,
P4+5O2 P4O10,
2Fe+O2 2FeO,
4Al+3O2 2Al2O3,
2Mg+O2 2MgO
Ишкорий металлар пероксидларни 2Na + O2 Na2O2,

Download 1,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish