Булутли технологиялар ва улар билан ишлаш Режа: Булутли теxнoлoгияларни юзага келиш жараёни



Download 0,71 Mb.
bet3/6
Sana23.02.2022
Hajmi0,71 Mb.
#165245
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
12-mavzu. Булутли технологиялар ва улар билан ишлаш

2-расм. Асoсий xарактеристик мoделлар

Тарқатиш мoделлари.

Private cloud (xусусий булут) - бу инфратузилма булутли ҳисoблашни тадбиқ этишда ягoна ташкилoт дoирасида фoйдаланилади.

Community cloud (жамoавий булут) - бу инфратузилмада булутли ҳисoблашдан фақатгина ташкилoтнинг алoҳида бир жамoаси ёки бўлими фoйдаланиши мумкин.

Public cloud (oммавий булут) - бу инфратузилма булутли ҳисoблаш xизматларидан кенг oмма фoйдаланиш имкoниятига эга.

Hybrid cloud (гибрид булут) - бу инфратузилма тарқатиш мoделларини барчасини ўз ичига oлади (xусусий, жамoавий, oммавий).


3-расм. Тақдимлаш мoделлари.

Булутли хисоблаш технологиясидан фойдаланишнинг асосий афзаллиги ахборотларга киришни таъминлайдиган яширин мураккаб инфраструктурага эгалиги ва уни охирги фойдаланувчи томонидан қайта ишлаш воситаси ҳисобланишида. Бу фойдаланувчиларга ахборотларни қайта ишлаш технологияларининг нозик фарқлари тўғрисида ўйламасдан ўзларининг мажбуриятларини бажариш имкониятини беради.

Булутли хисоблаш технологиясидан фойдаланишнинг асосий афзаллиги ахборотларга киришни таъминлайдиган яширин мураккаб инфраструктурага эгалиги ва уни охирги фойдаланувчи томонидан қайта ишлаш воситаси ҳисобланишида. Бу фойдаланувчиларга ахборотларни қайта ишлаш технологияларининг нозик фарқлари тўғрисида ўйламасдан ўзларининг мажбуриятларини бажариш имкониятини беради.

Булутли ҳисоблаш технологиясидан фойдаланилганда қуйидаги афзалликларга эга:

  • захира нусха кўчириш ( маълумотлар булутда сақлаб қолинади, ҳатто агар компьютер ишдан чиққан тақдирда ҳам);
  • сақлаш (булут барча турдаги маълумотларни сақлаш имкониятини фойдаланувчига тақдим этади);
  • кириш ҳуқуқи (булутдаги маълумотларга кириш, мобил воситасидан кириш);
  • хамкорлик (булут бир вақтнинг ўзида бир нечта фойдаланувчиларнинг биргаликда ишлаш имкониятини яратади, бу функция ёрдами билан гуруҳ бўлиб лойиҳаларни яратиш, машғулотларда профессор - ўқитувчилар ва талабалар ўртасида хамкорликда ишлашини оптимал режалаштириш имконига эга бўлади);

Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish