Бутун жаҳон интернет тўри интернет



Download 25,63 Kb.
bet1/4
Sana22.02.2022
Hajmi25,63 Kb.
#115663
TuriПротокол
  1   2   3   4
Bog'liq
БУТУН ЖАҲОН ИНТЕРНЕТ ТЎРИ


БУТУН ЖАҲОН ИНТЕРНЕТ ТЎРИ
Интернет – бу бутун жаҳон компьютер тўри, техник воситалар, дастурий таъминот, стандартлар ва келишувлар тўплами бўлиб, у жаҳондаги турли хил компьютер тўрлари билан алоқа қилиш имконини беради. Интернет давлат буюртмаларини бажарувчи ташкилотлар орасидаги ўзаро муносабатларни енгиллаштириш учун яратилган эди. ХХ асрнинг 80-йилларида уларга ўқув муассасалари, давлат агентликлари, комммерция фирмалари ва халқаро ташкилотлар қўшилдилар. 9ғ-йилларда эса Интернет жуда катта ўсишни бошидан кечирди.
Интернет ҳақида сўз юргизишни давом эттириш учун бир неча асосий тушунчаларни киргизиш лозим.
Протокол – бу компьютерлар бир-бирлари билан ахборот алмашиши стандартидир (HTTP, FTR ва бошқалар).
Сервер – бу компьютер ёки дастур бўлиб, у бошқа компьютер ёки дастурларга қандайдир хизматларни кўрсатади. Битта компьютерда бир неча турдаги хизматларни кўрсатувчи бир нечта сервер жойлашиши мумкин.
Клиент – бу сервер ресурсларидан фойдаланувчи компьютер ёки дастурдир. Худди сервер каби, битта компьютерда бир вақтнинг ўзида бир нечта клиентлар ишлашлари мумкин (ишлайдилар ҳам).

  • Интернет тўри қуйидагилар билан тавсифланади:

  • Интернет архитектураси;

  • Интернет тўрига йўл (доступ);

  • Интернет сервислари;

  • TCP/IP протоколи.

Интернетнинг базис компьютерларини host ёки тўр тугунлари (узел) деб аталади. Бу сутканинг 24 соати мобайнида бир-бирлари билан алоқада бўлувчи компьютерлардир. Одатда улар академик институтларда, йирик фирма ва бошқа ташкилотларда жойлашгандирлар. Улар орасидаги алоқа оптоволокон, спутник, радиорелели ва телефон каналлари ёрдамида олиб борилади.
Интернет маълумотлар узатишнинг турли тзликлари билан фарқланнувчи кўпсатҳли структурага эга. Интернет таркибидаги асосий тўр оптик каналлардан фойдаланади. Унга территориал тўрлар уланган бўлиб, улар ўз навбатида локал тўрлар билан ўзаро муноабатларни таъминлаб берадилар.
Интернетнинг сервислари ёки хизматлари деганда, одатда, Тўрга кирувчи серверларнинг хизмат турлари тушунилади.
Сервисларнинг қуйидаги турлари кенг тарқалган:

Download 25,63 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish