Чўлларнинг географик ўрни ва чўлнинг шаклланишига сабаб бўлувчи омиллар ҳақида нималарни биласиз? «Чўл, чўл зонаси, чўл ҳудуди»


Чўлда яшовчи турларда қандай морфо-физиологик белгилар кузатилади?



Download 53,5 Kb.
bet3/4
Sana22.02.2022
Hajmi53,5 Kb.
#90153
1   2   3   4
Bog'liq
1-seminar javoblar

5.Чўлда яшовчи турларда қандай морфо-физиологик белгилар кузатилади?
Чўл шароитида тирик организмлар, жумладан ҳайвонот дунѐсининг ҳаѐти жуда оғир абиотик омиллар остида кечади. Бундай шароитда ҳайвонларнинг ҳаѐти учун зарур бўлган оптимал омилларнинг кўпчилиги пессимал даражада ва ҳатто чекловчи кўрсаткичда намоѐн бўлади. Оқибатда бошқа ландшафтларга қараганда яққол ажралиб турадиган морфофизиологик мосланишлар кузатилади. Чўл ҳайвонларининг кўпчилиги экологик шароитларга мос равишда ксерофилл ва эвритерм турлардан ташкил топган. Шуни таъкидлаш лозимки, чўллардаги экологик шароитлар чалачўл ва дашт зоналарига ўхшаб кетади.

  1. Мосланишлар ҳайвонлар ҳаётида қандай аҳамиятга эгалигини мисоллар ёрдамида тушунтиринг?

Чўл - илмий тадқ иқот уч ун ўсимлик ва ҳайвонот дунѐсининг мослашиш имкониятларини ва шаклланиш жараѐнларини ўрганиш учуч ажойиб тадқиқот майдонидир. Чўлда ҳайвонларнинг турли йўналишдаги мосланишларини (иссикка, қурғоқчиликка, озиқа танқислигига ва ҳоказо) ўрганиш мумкин ва шу асосда чўл ҳайвонларига хос индивидуал хусусиятларини аниқлаш имкони туғилади.
Чўлда турли токсонларга мансуб ҳайвонлар ташқи тузилиши, хулқи ва бошқа белгилари билан бир-бирларига жуда ўхшаш бўлишади. Жумладан, чўлда яшовчи кемирувчилар бошқа-бошқа авлод ва оилаларга тегишли бўлишларидан қатъи назар деярли бир хил кўринишга ва ўхшаш ҳаѐт кечириш тарзига зга. Сут эмизувчиларга мансуб кўпюѐқлар, товушқонлар, кенгурусимон сичқон, халтали қўшоѐқ ва бошқалар қўшоѐқларга ўхшаш бўлиб, орқа оѐқларининг узунлиги, қулоқларининг катталиги, кўзларининг катталиги, думининг узунлиги, унинг таянч вазифасини бажариши, думининг учини мўйқалам учига ўхшаши билан бир-бирларидан ажратиш қийин. Бу белгиларнинг ҳар бири ҳайвонни чўл шароитига мослаштирувчи ўзига хос хусусиятга эга. Бундай ўхшашлик конвергенцияга яқин мисол бўлади . Ҳайвонларнинг чўлда яшашга мосланишларидан асосийси --уларнинг сувни топиши ва уни сарфлаши, саклаши билан боғлик.
Судралиб юрувчилар чўл шароитида яшашга ажойиб мослашиш ҳосил қилишган. Уларнинг мугуз тангачалар билан қопланган териси сув ўтказмайди. Улар озиқаси таркибидан етарли микдорда сув олишади. Экскрименти таркибида эса деярли сув бўлмайди.


  1. Download 53,5 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish