Чуян ишлаб чикариш


Темир оксидларидан темирнинг кайтарилиши



Download 45,5 Kb.
bet3/3
Sana11.04.2022
Hajmi45,5 Kb.
#542692
1   2   3
Bog'liq
Чуян ишлаб чикариш

Темир оксидларидан темирнинг кайтарилиши.
Печнинг пастки кисмидан юкорининг кутарили СО Fe оксидлари билан реакцияга киришиб уларни кайтаради. Кайтарилиш жараёни 400-10000С t0 оралигида руй беради ва Fe хосил булиши билан тугайди.

Темирнинг углеродга туйиниши. Донма печининг 400-5000С t0 ли зонасида Fe (II) оксидининг СО билан реакцияга кириш натижасида Fe3С хисобланади ва иссиклик ютилади:



Fe l нинг хисобланиши печнинг 900-1000С t0ли зонасида тозатемир ва СО нинг реакцияга кириши билан тугайди.




Хосил булган Fe таркибида кайтарилган темирда эриб, Fe ни углеродлайди. Углеродланган темир (Fe билан С котишмаси) 12000С чамаси t0 да суюк холатга утади, суюк котишма томчилари эса чугланган кокс булакчалари орасидан окиб тушаётганда кушимча углеродни эритади (углеродга туйинади), бунинг натижасида темир таркибидаги углерод микдори 3,5-4% га етади, яъни чуян хосил булади ва горн лешчадига окиб тушади. (тешчад-горн туби) лешчадга йигишга суюк чуян устини шлак коплаб, уни оксидланишдан саклайди.


Темирнинг кайнаши ва углеродланиши билан бир вактда шихтадан Mn, Si, S, P хам кайнайди.
Чуян таркибида 2-4,5% С. 0,5 –4,25% Si, 0,2-3,5% Mn.
0,1 –1,3% Р,0,02-0,2% S ва оз микдорда бошка баъзи элементлар булади. Чуян Fe билан С нинг мураккаб котишмасидир. Ишлатилиш сохасига кура, чуян 3 та асосий группа булади: кайта ишланувчи чуян, куймакорлик чуяни ва махсус чуянлар.
Download 45,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish