Д. 10-то п ш и р и к; Кинетик энергиянииг узгариши



Download 122,5 Kb.
bet2/2
Sana24.02.2022
Hajmi122,5 Kb.
#222210
1   2
Bog'liq
nazariy m Sardor

A^GJk^m^s'sma (23)
Рц 1щ сирпаниш инщаланиш кучининг бажарган иши
Af =-F • s.
/шш; тш;
Аммо
F =fN=fG. cosa,
тш; 1 1
демак,
AFM»* = -fmigS'C0Sa- (24>
(У2 огирлик кучининг бажарган иши
Aff2~ G2hc2= т2& ' Sma• (2^)
юмалагичларнинг тишлашиш кучлари Fmui2,Fmw5 нинг бажарган ишлари нолга тенг, чунки бу кучлар юмалагичлар тезликларининг оний марказларига куйилган.
G4 огирлик кучининг бажарган иши
А,н= ' hcv
бу ерда hC4 шатун 4 огирлик маркази С, нинг бошлангич холаг- дан унинг охирги холатига вертикал силжиши (155-чизма, г):
АС4Л ()
Юмалагич 5 нинг юмалашига к;аршилик курсатувчи жуфт ку­чининг бажарган жни
Ли=-Мк% (27)
бу ерда M^=8N5=8Gs — юмалагич 5 нинг юмалашига каршилик курсатувчи жуфт кучнинг моменти; <р5 — юмалагич 5 нинг бури- лиш бурчаги.
Юмалагич 5 сирпанмасдан юмалагани учун унинг бурилиш бурчаги
<V',~sc/JRp
бу ерда sCi — юмалагич 5 огирлик маркази С5 нинг кучиши.
Бу мисолда юмалашга к;арпшлик курсатувчи жуфт кучининг бажарган шпини жисм 3 ж/2 бурчакка бурилганида юмалагич 5 нинг чапга, жисм 3 яна %/2 бурчакка бурилганида эса унгга юма- лашвдаги угла жуфтнинг бажарган ишларининг йигиндиси сифа- тида хисоблаймиз.
Юмалагич 5 ошрлик маркази С5 нинг кучиши В ползуннинг чап ва унг кучишлари йигиндисига тенг:
sc^2(B,ff) (29)
Жисм 3 ж/2 бурчакка бурилганида ВйВ’ кучитггни аникдаймиз. В нущанинг координаталарини хисоблашнинг боиш учун текис- люшннг к^згалмас К вутдгасини к;абул кдламиз (155-чизма, г). Жисм 3 нинг бу бурилшнида шатун хрлатдан КВ’ х;олатга кучади, яъни
ВеВ' = Щ-КВ’,
бу ерда
КВ, = КО + ОВ0 = i?3 + ^(ДА)2 - (АО? = ^+ф2~%,
KB’ = l=4Ry
Демак,
В9В'= Rs+^-Rf - / = Д, + ^(Щ)2 - - 4i?3 =0,88 Ri (30)

  1. ни (29) га, сутггра (28) га к^йиб юмалагич 5 нинг тула бурилиш бурчагини аникдаймиз:

<PS= 1,76 R,/Ry (31)
(27) га асосан юмалашга каршилик курсатувчи жуфт кучининг бажарган иши
Ам=-Ът^'\,1(> RJRy (32)
Ташки кучлар бажарган ишларнинг йипшдиси (23)—(26) х;амда

  1. формулалар буйича х;исобланувчи ишларни кушиш йули би­лан топилади:

^ 4Е) = mLgs sina-fm.gs cosa+ m2gs
sina+ mifgRs-dm:jg- 1,76 RJRr
Массаларнинг берилган крймат.таргош к^йиб, куйидагини хосил кдгамиз:
Л!>Е) = n^gs ^sin a - / cos a + 2sma + -^|- 8'20^:7^ j;
ёки
= 1,51 m^s. (33)

  1. теоремагаасосан (22) ва (33)формулаларга курааншшанувчи Г ва X ^Е) л ар ниш кийматларини тенглаштирамиз: бундан

ot=0,21 м/с.
еаттщ ЖИСМИ ИНГ ХАРАКАТ деференциал ТЕНГЛАМАЛАРИ
Download 122,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish