Давлатимизнинг дунёдаги саноати ривожланган мамлакатларидан ўз ўрнини эгалаллашда юқори малакали рақобатбардош мутахассислар тайёрлаш "Кадрлар тайёрлаш Миллий дастури" да кўрсатилган асосий масаладир



Download 192,99 Kb.
bet9/13
Sana12.07.2022
Hajmi192,99 Kb.
#778288
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
Сирожиддинов Д (Қопқоқ)

Ҳисобий
ўлчам, мм

Допуск δ, мкм

Чегаравий ўлчам, мм

Қўйимлар чегараси, мкм

Rz

T

ρ

ε

Lmin

Lmax





Заготовка

150

200

180



 -

90.23

870

90.23

92.58







Қора йўниш







40

136

2*159

89,88

350

89,88

91.71



2350

Жами:




















2350

3.5. Жадвал усулли билан механик ишлов бериш учун қолдирилган қўйимларни хисоби.


3.5.1. Ø70h7 мм, L=8 мм бўлган Г юза учун қолдирилган қўйимларни ва чегаравий ўлчамларни хисоблаймиз. Заготовкамизни штамплаш усулида олганлигимиз сабабли 14-аниқлик квалитетини таьминлайди, унинг допуски Н=740мкм заготовкамизнинг ўлчам аниқлиги 12-квалитет бўлганлиги сабабли, унинг допуски 300мкм бўлади. ([8] 32 жад.192-бет;)
Параметрларини ёзамиз:
740 мкм, 300 мкм. ([8] 32 жад.192-бет;)
Минимал қўйимни ёзамиз:
2Z=2·700=1400 мкм. ([10] 53-жад.256-бет;)
Келтирилган ўлчамларни хисоблаймиз:
D = 69.989 мм.
D 69.989+1,4=71.389 мм.
Келтирилган хисобий ўлчамлар:
D = 69.989+0,3= 70.298 мм.
D 71.389+0,74= 72.129 мм.
Келтирилган қўйимларни хисоблаймиз:
2Zмах=72.129-70.298=1,84 мм.
Минимал қўйимлар:
2Zмин=71.389-69.989=1.4 мм.
Ҳисобларни текширамиз:
2Zмах-2Zмин= 1.84-1.4=0,44 мм.
740-300=440 мкм.
Ҳисобот тўғри бажарилган.
Номинал қўйимни заготовканинг допуск майдонини носимметрик жойлашганини хисобга олиб аниқлаймиз.

Бу ерда: -умумий минимал қўйим;
ва –заготовка ва деталнинг пастки четланишлари:
Z0ном = 2Z0min +Нз-Нд =1400+370-30=1740 мкм.
dз ном=69.989-1,74=71.729мм.

3.5.1-жадвал



Юза

Ўлчам

Қўйим (мм)

Допуск
(мм)

Жадвалдан

Хисобланган

А

L=20 h14 мм

2.5

-

+0,6
-0,05

А1

L=20 h14 мм

-

1.1

+0,6
-0,05

Б ва Д

L=4 h14 мм

2*1.5

-

+0,011
-0,011

C

Ø90h7

-

2*1

+0.3
-0,025

Л

Ø48H9

2*2

-

+0
-0,087

Г

Ø70h7

2*2.2

-

+0,37
-0,3

Допускларни ГОСТ 2590-71 бўйича [8] 169-бетдаги 62-жадвалдан олдим.


3.6.Кесиш маромини қисқача аналитик усул билан хисоблаш ва асосий вақтни хисоблаш.
3.6.1.Операция 010. Токарлик. 2-ўтиш учун кесиш маромларини қисқа аналитик усулда ҳисоблаймиз. Операция мазмуни: Ушбу ўтишда С юза Ø92 мм сақланиб, L=8 мм қора йўнилсин.
Ҳисоблаш учун дастлабки маълумотлар:
- Дастгоҳ тури: 16К20 моделли токарлик винтқирқар дастгохи;
- Кесувчи асбоб: Қаттиқ қотишмали кескич: ВК6 ГОСТ 18878-73 Кесувчи асбоб параметрлари: кескичнинг узунлиги: L=120, кесувчи қисмининг узунлиги: l=10мм, кескичнинг баландлиги: h=20, кескичнинг эни: b=12мм, пландаги асосий бурчак қиймати - 45°; олдинги бурчак –γ=20°; асосий қиялик бурчак – λ=5°; кесувчи қисмининг эни: n=6, кескич учи радиуси – 1,0 мм; ([3], 5-жадвал, 120-бет)
- ишлов бериладиган диаметр, d = Ø95 мм;
- ишлов бериладиган узунлик, L = 9,5 мм;
- кесиш чуқурлиги, t = 2 мм;
- суриш қиймати, S = 0,9 мм/айл ([3] 12-жадвал, 267-бет);
- кесишнинг турғунлик даври, Т = 60 дақ. ([3] 268-бет)
1. Кесиш тезлиги қуйидаги эмпирик формула ёрдамида аниқланади:

бу ерда,
- кесиш тезлигини топиш учун коэффициент; ([3] 17-жадвал, 270-бет); x = 0,15 - кесиш чуқурлиги кўрсаткич даражаси; y = 0,4 - узатиш кўр-саткичи даражаси; m = 0,2- кесувчи асбобнинг турғунлик даври кўрсаткич даражаси;
- кесиш тезлигининг тўғрилаш коэффициенти, у қуйидаги формула ёрдамида топилади:

бу ерда,
= 1,06 - ишлов берилаётган материалнинг физик-кимёвий хусусиятлари-нинг таъсирига боғлиқ коэффициент, ([3] 1-жадвал, 263-бет).

Кпv = 0,85- заготовка юзасига боғлиқ коэффициент, ([3] 5-жадвал, 263-бет).
Киv = 1,0 - кесувчи асбобни кесиш тезлигига таъсирини ҳисобга олиш коэф-фициенти, ([3], 6-жадвал, 263-бет).
Kv = 1,2 · 0,85 · 1,06 = 1,08
2. У ҳолда кесиш тезлиги қуйидагига тенг:

3. Шпинделнинг айланишлар сони қуйидаги формула орқали топилади:

бу ерда, D - ишлов берилаётган юза диаметри, мм.
4. Биз танлаган дастгоҳнинг паспорти бўйича шпинделнинг айланишлар сонини n = 315 айл/дақ деб тўғриласак, у ҳолда ҳақиқий кесиш тезлиги қуйидагича топилади: ([3] 4.7-жадвал, 163-бет).

5. Тангенциал кесиш кучи қуйидаги формула ёрдамида топилади:

бу ерда,
Cр ва x, y, n - муайян ишлов бериш шароити учун доимий коэффициент ва даража кўрсаткичлари, бизнинг ҳолат учун: Cр=300; x=1,0; y=0,75, n=-0,4: ([3] 22-жадвал, 273-бет);
- тўғрилаш коэффициенти кесиш шароитидаги омилларга боғлиқ бир қатор коэффициентларнинг кўпайтмасига тенг:

бу ерда,
Kмр =1,1- куч боғланишини ишлов берилаётган материал сифатига таъсирини ҳисобга олувчи тўғрилаш коэффициенти, ([3], 9-жадвал, 264-бет).

Kφр=1,0; Kγр=1,0; Kλр=1,0; Krp=0,93: ([3] 23-жадвал, 275-бет).

У ҳолда кесиш кучи қуйидагига тенг:

6. Кесиш қувватини қуйидаги формула орқали топамиз:

Дастгоҳнинг максимал қуввати Nэ = 10 кВт. ([3] 4.7-жадвал, 164-бет).
, яъни ишлов бериш мумкин.
7. Асосий технологик вақт қуйидаги формула билан аниқланади:

бу ерда, L - узатиш ҳаракатланиш траекторияси бўйича кескичнинг умумий йўли; i - ишчи ход сони.
Ишчи ход узунлиги қуйидагича топилади:

бу ерда, l - ишлов бериладиган юза узунлиги, l = 9,5 ммм;
l1 - кесиш йўли қиймати, мм,
l1=t ctg45° =1,75∙1+1 = 2,75 мм;
2 - кескичнинг ортиқча юрган йўли, l2 = 2 мм.
L = 14,25 мм.




Download 192,99 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish