- Davolash fakulteti 414-guruh talabasi Toshpo'latov shohruxbekning ichki kasalliklar fanidan tayyorlagan mustaqil ishi
Mavzu: REJA: - 1.Etiologiyasi
- 2.Patogenezi
- 3.Klinikasi
- 3.Diagnostikasi
- 4.Davolash
Etiologiyasi: - Nospetsifik yarali kolit – etiologiyasi noma’lum bo’lgan yo’g’on ichakning surunkali yallig’lanish kasalligi bo’lib, yallig’lanish jarayonida ichakda gemorragiya,yara va yiring paydo bo’lishi hamda biriktiruvchi to’qimaning
- o’sib borishi bilan harakterlanadi.Kasallik birinchi bor 1875-yilda Wilks va Moxon degan olimlar tomonidan aniqlangan.
Ayrim etiologik nazariyalar mavjud bo’lib ular quyidagilar: - Ayrim etiologik nazariyalar mavjud bo’lib ular quyidagilar:
- 1.Infeksion
- 2.Psixogen
- 3.Allergik
- 4.Immunologik buzilishlar
Patogenezi: - Har xil faktorlar ta’sirida (disbakterioz, noto’g’ri ovqatlanish, immunitetdagi kamchiliklar va hokazolar natijasida) autoantitanachalarning shilliq parda (antigen) ga qarshi ishlab chiqarilishi va ichak devorida immun komplekslarining hosil bo’lishi ro’y beradi.
Shu immun komplekslar immunokomponentli hujayralarni aktivlashtiradi bu esa o’z o’zidan yallig’lanish mediatorlarining ( prostaglandinlar, leykotriyenlar, interleykinlar ) ishlab chiqarilishiga olib keladi.Natijada yo’g’on ichakning nekrotik jarayonlarga va yara hosil qilishga moyil yallig’lanishi ro’y beradi - Shu immun komplekslar immunokomponentli hujayralarni aktivlashtiradi bu esa o’z o’zidan yallig’lanish mediatorlarining ( prostaglandinlar, leykotriyenlar, interleykinlar ) ishlab chiqarilishiga olib keladi.Natijada yo’g’on ichakning nekrotik jarayonlarga va yara hosil qilishga moyil yallig’lanishi ro’y beradi
Klinikasi: - Клиник манзарасида учта асосий синдром фарқланади:
- 1.геморрагик
- 2.ич келишининг бузилиши
- 3.оғриқ синдроми.
Геморрагик синдром: аста-секин ривожларниб борувчи ярали колит тўғри ичакдан қон кетиш белгилари билан намоён бўлади. Қон кетиш асосан йўғон ичакнинг майда яраларида кузатилади. Кучли қон кетиш белгилари жараённинг йўғон ичак проксимал қисми томонга тарқалганлигидан далолат беради - Геморрагик синдром: аста-секин ривожларниб борувчи ярали колит тўғри ичакдан қон кетиш белгилари билан намоён бўлади. Қон кетиш асосан йўғон ичакнинг майда яраларида кузатилади. Кучли қон кетиш белгилари жараённинг йўғон ичак проксимал қисми томонга тарқалганлигидан далолат беради
Ич келишининг бузилиши- (диарея – оғир ҳолатларда суткасига 20 мартагача кузатилиши мумкин) беморларнинг кўпгина қисмида учрайди. Бемор нажаси қон аралаш шиллиқли бўлиши мумкин. - Ич келишининг бузилиши- (диарея – оғир ҳолатларда суткасига 20 мартагача кузатилиши мумкин) беморларнинг кўпгина қисмида учрайди. Бемор нажаси қон аралаш шиллиқли бўлиши мумкин.
Оғриқ-овқат гастроколитик беморларнинг 2/3 қисмида симилловчи оғриқ кузатилади. Оғриқнинг локализацияси йўғон ичак зараланган қисмларига боғлиқдир. Бундан ташқари беморда тенезмалар кузатилади. - Оғриқ-овқат гастроколитик беморларнинг 2/3 қисмида симилловчи оғриқ кузатилади. Оғриқнинг локализацияси йўғон ичак зараланган қисмларига боғлиқдир. Бундан ташқари беморда тенезмалар кузатилади.
Diagnostikasi: - 1. Лаборатор текширувлар:
- 2. Инструментал текширувлар:
Лаборатор текширувлар: - Умумий қон таҳлилида: лейкоцитоз, ЭЧТ ошиши, лейкоцитар формуланинг чапга силжиши, анемия кузатилади.
- НЯК оғир кечишида сув-электролит бмувозанатининг ўзгариши: гипонатриемия, гипохлоремия, гипоальбуминемия, гипокалиемия, гипокальциемия аниқланади.
Инструментал текширувлар: - Ректороманоскопияда тўғри ичак шиллиқ қавати шишган, оғриқли, бўшлиғи қон ва шиллиққа тўлалиги кузатилади.
- Колонофиброскопияда йўғон ичак шиллиқ қаватининг шиши. Гиперемияси, томир суратининг йўқолганлиги. Донадорлик, яра ва эрозияларда контактли қон қетиш белгилари кузатилади.
- Ирригоскопияда гаустрациялар йўқолганлиги, ичак девори қалинлашганлиги ва нотекислиги, супрастенотик кенгайиш ва ичак бўшлиғининг торайиши, псевдопалиплар аниқланади.
Davolash: - Даволовчи парҳез: парҳез № 4 тавсия этилади - оқсил миқдори оширилади (110-120 г), ёғлар (55-60 г) ва углеводлар (250 г) миқдори камайтирилади. Бунда ошқозон ичак йўлини таъсирлайдиган озиқ маҳсулотлар (аччиқ, шўр, дудланган) тавсия этилмайди. Диарея кузатилганда сут миқдори чегараланади. НЯК яққол қўзиш даврида максимал авайловчи ва осон ўзлаштириладиган маҳсулотлардан иборат парҳез тавсия этилади
Глюкокортикостероидлар билан даволаш: преднизолон — 40-60 мг/сут, ремиссия кузатилгандан сўнг дозаси камайтирилади (5 мг/ҳафтасига). - Глюкокортикостероидлар билан даволаш: преднизолон — 40-60 мг/сут, ремиссия кузатилгандан сўнг дозаси камайтирилади (5 мг/ҳафтасига).
Do'stlaringiz bilan baham: |