Delphi tilida asosiy operatorlar tavsifi


Стандарт ва ностандарт математик функциялар



Download 227 Kb.
bet3/10
Sana22.02.2022
Hajmi227 Kb.
#106352
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
1409027032 58857

Стандарт ва ностандарт математик функциялар

Функция номи

Тилда ёзилиши

Маъноси

Sinx
Cosx
Lnx
ex

Arctgx
|x|
x2
ab

SIN(x)
COS(x)
Ln(X)
EXP(x)
SQRT(x)
ARCTAN(x)
ABS(x)
SQR(x)
EXP(b*LN(a))
Int(x)
Round(x)
Str(x)
Val(x)
Chr
Readkey(код)

x нинг синуси
x нинг косинуси
х нинг натурал логарифми
Експонента
Квадрат илдиз
х нинг арктангенси
х нинг модули
х нинг квадрати
a нинг b чи даражаси
ҳақиқий сон бутун қисми
Яхлитланган бутун сон
Сонни матнга ўтказиш
Матнли сонни рақамга ўтказиш
Символни коди билан чиқариш
Мос тугмача белгисини аниқлаш



Ностандарт математик функциялар.

Дастурда арифметик ва мантиқий ифодалар ўзгарувчи, ўзгармас, стандарт функциялар, қавслар ва амал белгилари орқали ташкил қилинади.
Ифодаларда ҳисоблашлар тартиби қавслар ичидаги ифодалар бажарилгандан кейин қуйидаги тартибда бажарилади:
1.NOT амали;
2. *, /, DIV, MOD, AND;
3.+, -, OR;
4.таққослаш белгилари: <, >, <=, >=, <>, =, IN.
Ифодадаги амал натижаси қандай турда бўлиши амалларда қатнашаётган ўзгарувчиларнинг турларига боғлиқ. Агар иккита ўзгаручининг тури Integer ёки Real бўлси, амал натижаси ҳам Integer ёки Real бўлади. Агар бири Integer иккинчиси Real бўлса натижа Real бўлади. NOT, OR, AND ва таққослаш амалларининг натижалари эса Boolean турида бўлади.
Компьютер фойдаланувчи томонидан қўйилган масалани аниқ ва тушунарли кўрсатмалар берилгандагина бажара олади. Бу кўрсатмалар маълум бир маънони англатувчи сўзлардан иборат бўлиб, компьютерга қандай операцияни бажариш лозимлигини билдиради ва бу кўрсатмаларга операторлар дейилади. Операторлар дастур ишлаганда кетма-кет равишда бажарилади. Delphi тилида бир сатрга бир неча операторларни ёзиш умкин.
Delphi тилида дастур матни бош ва асосий бўлимдан ташкил топади. Бош бўлим дастур номи ва ўзгарувчилар, ўзгармаслар, массивлар, белгилар(меткалар), процедуралар ва функцияларни тавсифлашдан иборат бўлади. Асосий бўлим дастур танаси дейилиб, унда дастурда бажариладиган ҳамма операторлар кетма-кетлиги берилади ва у Begin (бошламоқ) сўзи билан бошланиб End (тугаш) сўзи билан тугайди. Умумий ҳолда дастур структураси қуйидаги кўринишга эга:

Download 227 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish