Экиш аппаратлари Режа


Чигит сеялкаси ғалтаксимон микдорлагичининг асосий улчам­ларини аниклаш



Download 301 Kb.
bet3/8
Sana22.12.2022
Hajmi301 Kb.
#894015
1   2   3   4   5   6   7   8
Чигит сеялкаси ғалтаксимон микдорлагичининг асосий улчам­ларини аниклаш. Тукли чигит, уруг утказгичга галтаксимон микдорлагич ёрда­мида туширилади (41- а расм). Айланаётган ғалтак 1, тишлари 2 оралигидаги чукурчаларда чигитларни кути 3 ичидан ажратиб олади ва дарча 5 оркали уруг утказгич 4 га ташлаб беради. Дарча кенглиги б чигитлар сиқилмасдан, ёрилмасдан утишига имкон бериши керак (130-а расм), яъни:
Эmax<қ б <қ 2К min , бу ерда, Эmax — чигитларнинг максимал эни, мм;
К min — чигитларнинг минимал калинлиги, мм.
галтакнинг бурчак тезлигини тайинлашда куйидаги икки талаб бажарилиши керак: биринчиси, белгиланган микдордаги уругни ажратиш; иккинчиси, ажратган уругларини Галтак уруг утказгичга тулик ташлаб бериши керак.
Бунда: биринчи талабга жавоб бериш учун Галтакнинг бурчак тезлиги: 

бу ерда, в — катор ораларининг кенглиги, м;
Qм — хар бир гектарга экиладиган уруглар меъёри, кг/га;
Vс — экиш машинасининг тезлиги, м/с;
— сеялка ғилдирагининг (микдорлагичга харакат узатувчи)
сирпаниш коэффициенти, қ 0,15...30;
q — ғалтак бир марта айланганда кутидан олиб чикила диган чигитлар массаси, кг, амалда q қ 5ѕ6 г.
Иккинчи талабни кониктириш учун айланаётган ғалтак билан кутидан чиккан чигит унинг горизонтал диаметрига етмасдан (41- в расмдаги бурчаги ичида) тишлар оралигидан чикиб улгуриши керак, акс холда галтакдан ажралган чигитни уруг оркасида келаётган тиш уриб, уруг утказгичдан четга чикариб юбориши мумкин.
Тишлар оралиКидан чикаётган чигитга унинг огирлик кучи G, мар­каздан кочма куч F, тишнинг нормал реакцияси N ва ишкаланиш кучи FИ таъсир килади:
G қ mg; Fмк қ mr 2; Fи қ fN
бу ерда, m — чигитларнинг уртача массаси, г;
r — чигит марказидан Галтак укигача булган масофа (айланиш
радиуси), мм;
— Галтакнинг бурчак тезлиги,рад/с;
N — тиш ён текислигига чигитдан тушаётган босимга карши
реак­ция кучи, Н;
f — ишкаланиш коэффициенти.
Чигит тишлар оралигидан силжиб чикиши учун унга таъсир этувчи кучларнинг йигиндиси галтак четига йуналган булиши керак. Чигит галтакдан ажраладиган жойни курсатадиган бурчакни куйидаги ифода билан аниклаш мумкин:

бу ерда, — ишкаланиш бурчаги;
— чигитдан утадиган диаметр билан N нормал реакция кучи
оралигидаги бурчак, қ 45...53°.
Тадкикотлар 75° эканлигини курсатади. Шу сабабли кабул килинган курсаткичлар учун ғалтакнинг бурчак тезлиги куйидагича булади:

Биринчи талабни каноатлантириш учун сеялка гилдиракларидан галтакка харакат берадиган юритманинг узатиш нисбати:

бу ерда, D — гилдирак диаметри, м.
Уруғларни экиш меъёрининг жоиз булган чегараси Qм min ва Qм max га мос келадиган imin ва imax аникланади. Сунг imin ва imax оралигидаги i ни берадиган харакат узатувчи юлдузчалар сеялкага урнатилади.

Download 301 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish