Экиш аппаратлари Режа



Download 301 Kb.
bet6/8
Sana22.12.2022
Hajmi301 Kb.
#894015
1   2   3   4   5   6   7   8

4.Пневматик экиш аппарати


Пневматик экиш аппаратларида экиш усулига икки группага ажратилади: қаторлаб ва сочма, донлаб ёки уялаб аниқ экиш аппаратлари.
Уруғларни сошникларга пневматик усулда узатувчи аппарат схемаси 16-расмда курсатилган. Бу аппарат дон, сабзавот уруғларини, оқ жухори, чигит ва бошқа уруғларни қаторлаб экишга мўлжалланган.

расм Уруғларни сошникка пневматик усулда узатувчи аппарат. 1-каллак; 2-уруғ яшиги; 3-тўзиткич; 4-экиш аппарати; 5-труба; 6- сопло; 7- уруғ ўтказгич; 8-загортач; 9-сошник; 10-заслонка; 11-ғилдирак; 12-вентилятор; 13-уруғ ўтказгичларниг гофрланган қисми;


Аппарат қуйидагича ишлайди. Тўзитгич 3 уруғларини тўзиб, уларнинг яшик 2 дан экиш аппарати 4 га ўтишини таъминлайди. /алтак ўз навбатида уруғларни марказий пневматик труба 5 га туширилади. Вентелятор 12 билан ҳосил қилинган ҳаво оқими уруғларни труба 5 бўйлаб каллак 1 га узатади. Каллак уруғларини марказлаштирилган усулда дозаларга ажратиб, сошниклар 9 га тақсимлайди. Марказий труба 5 дан келган уруғлар каллакнинг конуссимон қопқоғига урилиб, уруғ ўтказгичлар 7 га текиш тақсимлайди. Уруғлар сошникларга 3…5 мс тезликада келиб, эгатчаларга тушади.


Уруғ ўтказгич 7 даги ҳаво оқимининг тезлиги 27…68 мс атрофида дроссель салонка 10 билан ростланади. /алтакдан уруғларнинг яхши оқиб тушиши учун конуссимон сопло 6 ёрдамида кучли сийракли ҳосил қилинади. Загортачалар 8 экилган уруғларни тупроқ билан кўмиб кетади.


Экиш дискнинг айланиш тезлигини аниқлаш. Уруғ дискнинг тешикларига вентелятор ҳосил қилган ҳавонинг сўриш кучи таъсирида ёпишади. Диск ёки барабан тешикларига уларга бевосита яқин турган уруғларгина ёпишади, чунки тешикдан узоқлашган сари сўрувчи ҳаво оқимининг тезлиги жиддий камайиб кетади. Шунинг учун ҳам уруғларни тешикларга яқинлаштириш зарур.
М.С. Дискли экиш аппарати ва пневматик экиш аппаратлари орасидаги фарқлар қандай?
Диск тешигига ёпишган уруғга таъсир этувчи кучлар. Бу схемага кўра ҳаво оқимининг сўриш кучи умумий ҳолда қуйидагича бўлади:

бунда mg-уруғнинг оғирлик кучи; Ри-марказдан қочирма инерция кучи; Ру-уруғларнинг камеридаги ўзаро вертикал босим кучи; -уруғининг диск сиртига ишқаланиш бурчаги; камерадаги уруғларнинг вертикал босими энг катта бўлган ҳолатини ифодаловчи бурчак, 45.
Марказдан қочирма инерция кучи Риm2r, бунда m-уруғ массаси, r-дискнинг тешиклар жойлашган айланасининг радиуси, -дискнинг бурчак тзлиги; дr, д-дискнинг айланиш тезлиги.
Дискнинг айланиш тезлигини тешикка ёпишган уруғнинг таъминлаш камерасидан олиб чиқиш шартидан аниқлаш мумкин:

Download 301 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish