Электроника ва радиотехника кафедраси мустақил иш мавзу



Download 85,69 Kb.
Sana22.02.2022
Hajmi85,69 Kb.
#95342
Bog'liq
Abduraximov Fazliddin 412-19 (1)


ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ ВА КОММУНИКАЦИЯЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ВАЗИРЛИГИ


МУҲАММАД АЛ-ХОРАЗМИЙ НОМИДАГИ ТОШКЕНТ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ

ЭЛЕКТРОНИКА ВА РАДИОТЕХНИКА КАФЕДРАСИ
МУСТАҚИЛ ИШ
Мавзу: ЎЗГАРМАС ТОКЛИ ЗАНЖИРЛАРНИ
КОНТУР ТОКЛАР УСУЛИ ЁРДАМИДА ҲИСОБЛАШ
Бажарди: Абдурахимов Фазлиддин
Текширди: Туляганова Васила


Тошкент 2020


ЎЗГАРМАС ТОКЛИ ЗАНЖИРЛАРНИ КОНТУР ТОКЛАР УСУЛИ ЁРДАМИДА ҲИСОБЛАШ.
3-вариант
1. Вариант рақамига (N – талабанинг фамилияси ёзилган тартиб рақами) мувофиқ схема танлаб олинади ва унинг элементлар параметрларини ҳисоблаб чиқилади
E1=M+2=14 V
E2=M+5=17 V
J=1+M/10=2.2 A
R=5 Om
R1=5 Om
R2=M+3=15 Om
R3=M+5=17Om
R4=M+4=16Om
бу ерда М – гуруҳ рақамининг иккита охирги рақами.
412ТРў гуруҳ учун М = 12 га эга бўламиз.
2. Тенглама тизими алгебраик шаклда Кирхгоф қонуни, контур токлар усули (КТУ) бўйича электр занжирларни ҳисоблаш учун тузилади. Барча шохобчалардаги токларни ифодалашнинг алгебраик шаклда контур токлар усули орқали келтирилади.
3. Занжирнинг барча элементларидаги барча шохобчаларида ток ва кучланишнинг пасайиши ҳисоблаб чиқилади.
4. Қувватлар балансининг тенгламасидан фойдаланган ҳолда ҳисобнинг тўғрилиги текширилади.

Дастлабки маълумотлар: Е1=14V; Е2=17V; J=2,2 A; R=5 Om R1=5 Om;


R2=15 Om; R3=17 Оm; R4=16 Оm; 

I3 R3


R I I2 I1
Ik1 R2 Ik2 R1

J
R4 I4


E2 E1
1. Схемани ҳисоблаш учун тенгламалар тузилсин.
2. Кирхгоф қонунлари бўйича тенгламалар:
Ушбу схемада учта тугун , бешта шохобча мавжуд. Кирхгоф қонунлари бўйича тузилган тенгламалар сони


Кирхгоф қонунлари бўйича тенгламалар қуйидаги кўринишга эга бўлади:


I=I4
J-I1-I3=0 1 тугун учун
I3-I-I2=0 2 тугун учун
I2R2-IR- I4R4=E2
E1+E2=-IR1+ I2R2+ I3R3
3. Контур токлар усули (КТУ) бўйича тузилган тенгламалар сони қуйидагига тенг бўлади:
NКТУ =NШ - NТ + 1 – Nман = 5-3+1-1=2
-Ik1(R+R2+R4) +Ik2R2 = E2
-Ik1R2 + Ik2(R1+R3+R2) –JR1 = E1 + E2

Тенгламалар тизимига элементлар параметрларининг сонли қийматлари қўйилгандан кейин тенгламалар тизимини ҳисол қиламиз:


Ik1(5+15+16) + Ik215 = 17
-Ik115+ Ik2(5+17+15) – 2.2*5 = 14 + 17


-36Ik1 + 15 Ik2 = 17
-15 Ik1 + 37 Ik2 = 42

Аниқлагичлар ёрдамида тенгламалар тизимини ечамиз


-36 15
 = = -36*37 – (-15)*15 = -1107
-15 37

17 15
1 = = 17*37 – 42*15 = -1


42 37

-36 17
2= = -36*42 – (-15)*17 =-1257


-15 42

Ik1 = 1/ = -1/-1107= 0,000903 А


Ik2 = 2/ = -1257/-1107= 1.1355 А


Занжир шохобчаларидаги токларни контур токлари ёрдамида аниқлаймиз.


I = I4= k1 = 0.000903 A
I2 = Ik2-Ik1 = 1.1355-0,000903 = 1.134597 A
I3 = Ik2 = 1.1355 A
I1=J- I3=2.2-1.1355=1.0645A

Кирхгофнинг 1 қонуни бўйича топилган шохобчалардаги токларни текширамиз:




J-I1-I3=0 1 тугун учун
I3-I-I2=0 2 тугун учун

2.2– 1.0645-1.1355 = 0


1.1355 - 0,000903 -1.134597 = 0


4. Қувватлар балансини текшириш.
Энергия манбаларидан бериладиган қувват қуйидагига тенг бўлади:
Pман = РЕ1 + РЕ2 + РJ = -E1I1 + E2I2 + JU13
Бу ерда U13 = I1 R1+ E1


Pман = -14*1.0645 + 17*1.134597+2,2*(1.0645*5+14)=
=-14.903+19.288149+42.509=46.894649 Vt

Қаршиликлар томонидан истеъмол қилинадиган қувват қуйидагига тенг бўлади:


Pист = I2(R+R4)+ I12 R1+ I22R2+I32R3=0.0009032*21+1.06452*5 +
1.1345972*15+1.13552*17= 46.8945979 Vt

Қувватлар баланси бажарилади


Pман = Pист
46.894649 Vt = 46.8945979 Vt
Фарқ 0.0000511
Download 85,69 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish