Физиквий катталикларни ўлчаш ва хатоликларни ҳисоблаш



Download 0,95 Mb.
bet9/24
Sana07.07.2022
Hajmi0,95 Mb.
#753086
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   24
Bog'liq
Лаборатория ишлари

Ишни бажариш тартиби

  1. Текшириладиган суюқликлар сифатида сирт таранглик коеффитсиенти  номаълум бўлган суюқлик глитсерин (ρ=1200 кг/м3) ва сирт таранглик коеффитсиенти 1 маълум бўлган суюқлик сувни (ρ1=1000 кг/м3, α1= 0,073 Н/м) олиш мумкин.

  2. Бюреткалардан бирига сирт таранглик коеффитсиенти  номаълум бўлган суюқликдан маълум В ҳажмда қўйилади. Жумракни очиб, суюқликда нечта томчи н бўлиши саналади.

  3. Бюреткалардан иккинчисига сирт таранглик коеффитсиенти 1 маълум бўлган суюқликдан ўшанча В ҳажм қўйилади. Жумракни очиб, суюқликда нечта томчи н1 бўлиши саналади.

  4. Олинган натижалардан фойдаланиб, (8) формула ёрдамида суюқликнинг номаълум сирт таранглик коеффитсиенти  ҳисобланади.

  5. Тажрибадаги - абсолют хатолик ва -нисбий хатоликлар аниқланади. Бу ерда -тажриба атижасида аниқланган ўртача қиймат, -сирт таранглик коеффитсиентининг жадвалдан олинган қиймати.

  6. Ўлчаш ва ҳисоблаш натижалари жадвалга ёзилади.






н

Δн

н1



Δ н1


(Н/м)


(Н/м)



1






















2






















3






















ўрт.қ






















Синов саволлари


  1. Суюқликда молекулаларнинг ҳаракати қандай бўлади?

  2. Ташқи кучлар бўлмаганда суюқликнинг шакли қандай бўлади?

  3. Сирт тарангликни келтириб чиқарувчи сабабларни тушунтиринг?

  4. Сирт таранглик коеффитсиенти нима? Унинг бирлиги.

  5. Халқанинг суюқлик юзига тегиб турган сиртига қандай кучлар таъсир қилади?





СТОКС УСУЛИДА СУЮҚЛИКНИНГ ИЧКИ ИШҚАЛАНИШ
КОЕФФИТСИЕНТИНИ АНИҚЛАШ.


Ишнинг мақсади: Суюқликда ички ишқаланиш кучининг ҳосил бўлиши ўрганиш ва Стокс усулида ички ишқаланиш (қовушоқлик) коеффитсиентини тажрибада аниқлаш.


Керакли асбоблар: Узунлиги 1–1,5 м, диаметри 3–4 см бўлган силиндрик шиша идиш, секундомер, микрометр, пахта мойи ёки глитсирин, пўлат ёки қўрғошин шарчалар.


Назарий қисм
С уюқликларда ички ишқаланиш вақти-вақти билан ўз ўрнини ўзгартириб, бир қатламдан иккинчи қатламга импулс олиб ўтадиган молекулалар ҳисобига ҳосил бўлади. Суюқликнинг бир қатламдан иккинчи қатламга импулснинг кўчиши бу қатламнинг м масса ва υ ҳаракат тезлигига эга бўлган молекулаларининг ёндош қатламга сакраб ўтишидан рўй беради. Бу ерда гап молекулаларнинг иссиқлик ҳаракати тезлиги туфайли юзага келаётган импулс ҳақида кетмайди, балки оқим статсионар бўлгандаги бутун суюқликнинг илгариланма ҳаракати туфайли молекула олган импулси ҳақида боради.
Масалан, суюқликнинг υ+дυ тезлик билан ҳаракатланаётган қатламидан υ тезлик билан ҳаракатланаётган ёндош қатламига сакраб ўтган молекула бу қатламга мдυ импулс олиб ўтади ва бу қатлам ҳаракатини тезлаштиради ва аксинча, υ тезлик билан ҳаракатланаётган қатламдан υ+дυ тезлик билан ҳаракатланаётган қатламга сакраб ўтган молекула бу қатламни секинлаштиради, яъни унунг импулсини камайтиради(1-расм).Қатламлар орасидаги шу тариқа юзага келган импулснинг ўзгариши ички ишқаланиш кучлари деб аталади. Бу куч муҳитнинг хусусиятига, ишқаланувчи сиртларнинг катталигига С, қатламлараро тезлик градиентига боғлиқ бўлиб, қуйидаги кўринишга эга:

Ифодадаги минус ишораси импулснинг тезлик камаяётган йўналишда кўчишини билдиради. Бу формуладаги η- суюқликнинг ички ишқланиш (қовушоқлик) хоссаларини характерлайди ва суюқликнинг ички ишқланиш коеффитсенти ёки динамик қовушоқлик коеффитсенти деб аталади.
Ички ишқаланиш коеффитсиенти сон жиҳатдан қатламлар орасидаги тезлик градиенти 1 бирликка тенг бўлганда уларнинг 1 бирлик юзасига таъсир этувчи ишқаланиш кучини характерлайди. СГС системасида қовушқоқлик бирлиги

СИ бирликлар системасида
Юқорида кўриб ўтилган м-массали суюқлик ички ишқаланиш коеффитсентидан ташқари унинг ҳажм бирлигидаги массага нисбати белгиланиладиган кинематик ишқаланиш коеффитсенти ҳам ишлатилади:

Суюқлик молекулалари газларники каби эркин ҳаракат қила олмайди. Улар қўшни молекулалар орасида тебранма ҳарака қилиб, “ўтроқ” ҳаёт кечиради, вақти-вақти билан тартибсиз равишда ўз ўрнини ўзгартириб туради. Молекулаларнинг бундай “сакраб” ўтиши камроқ содир бўлгани учун суюқликларда ички ишқаланиш коеффитсенти газларникига нисбатан анча катта бўлади. Паст ҳароратларда, айниқса, бу фарқ сезиларлидир. Ҳарорат кўтарилиши билан “сакраб” ўз ҳолати ўзгартирадиган молекулалар сони ортади ва ички ишқаланиш коеффитсенти ҳарорат ортиши биан тез камаяди.
Суюқликларда ички ишқаланиш коеффитсентлари вискозиметрлар ёрдамида ўлчанади.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish