Фланецли бирикмалар



Download 102,5 Kb.
bet1/2
Sana30.04.2022
Hajmi102,5 Kb.
#595174
  1   2
Bog'liq
ТМИ.1.)Ю




ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС
ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ
ФАРҒОНА ПОЛИТЕХНИКА ИНСТИТУТИ
Механика-машинасозлик факультети


МУСТАКИЛ ИШ


Бажарди АЛОВИДИНОВ.Т


Текщирди ХУРСАНОВ .Б
Фланецли бирикмалар. .
Яхлит ва эркин фланецлар.

Кимё машинасозлигида фланецли бирикмалар - (1-расм), ҳар хил ажралувчан бирикмаларнинг энг кўп тарқалган тури ҳисобланиб, улар конструкцияларнинг герметиклигини ва мустаҳкамлигини таъминлайди, ҳамда ясаш оддий, йиғилиши осон ва ажратилиши содда. Бирикма икки фланец, болтлар ва қистирмадан иборат. Қистирма зичланаётган юзалар оралигига жойлаштирилиб, болтларнинг маълум миқдорда тортилиш кучи асосида герметиклигини таъминлашга эришилади.





1 – расм. Фланецли бирикма.
1 – фланецлар; 2 – болт; 3 – қистирма.

Конструкциясига қараб фланецлар 2 турга булинади:


1 - яхлит –(2а,б-расм), бунда қурилма қобиғи ва фланец юклама остида биргаликда ишлайди;
2 - эркин –(2в-расм), бунда қурилма қобиғи фланецли бирикмаларни тортиб маҳкамлаш вақтида юзага келадиган эгилувчи момент таъсиридан юксизлантирилган. Фланецлар конструкцияси маълум даражада ишчи муҳитнинг босими ва бирикмаларни йиғиш ва ажратишга кетган вакт сарфи талаблари оркали аникланади.
Ясси пайвандланган фланецлар (2 а - расм) – обечайка чеккасига унинг периметри буйлаб пайванд килинган ясси халкалардан иборат. Уларни 0,3 дан 1,6МПа булган шартли босим ва 3000С гача булган температурада (1- жадвал) ишлатиш мумкин.
Учма – уч пайвандланган фланецлар (2б - расм) конуссимон втулка – бўйиндан иборат. Фланец втулкасини обечайкага учма–уч чок билан пайвандланади. Фланецларни ишлатиш чегаралари 1-жадвалда келтирилган.
Эркин фланецлар (2в - расм) тешиклари диаметрлари обечайка ташки диаметрларидан бир неча марта катта бўлган, халқалардан тузилган, уларни обечайкага эркин равишда кийгазиб қўйиш мумкин. Тортиб боғлаш вақтида унинг чеккасига пайванд қилинаётган обечайка отбортовкасига ёки халқага таянади. Бундай фланецлар 1,6МПа шартли босимда ва 3000С температурада ишлатилади, юклама цикллари сони эса, 2103 дан ошмаслиги керак. Одатда уларни юмшоқ (алюминий, мис) ёки мўрт (керамика, шиша) материаллардан тайёрланган қурилмаларда қўлланилади.
Зичланувчи юзалар конструктив шакллари ОСТ26 – 426 – 79 ва ОСТ26 – 427 – 79 да регламентлаштирилган ва 3– расмда кўрсатилган ясси зичланувчи юза (3 а - расм) 0,6МПа гача бўртик - ботик бирикмали фланецлар (3б - расм) – 0,6 дан 1,6 МПа гача, шип – пазли (3в - расм) – 1,6 дан 6,4МПагачаичкибосимбўлгандақўлланилади.
Металл қистирмалар зичланувчи юзалар 6,4 – 16 МПа босим остидаги жараёнлар учун тавсия қилинади (3г – расм).


Download 102,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish