Фотосинтетик кўрсаткичлари аннамуратова Д. Р. “


Соя навлари баргларидаги фотосинтез жадаллиги



Download 24,04 Kb.
bet2/4
Sana24.02.2022
Hajmi24,04 Kb.
#213088
1   2   3   4
Bog'liq
ANNAMURATOVA

Соя навлари баргларидаги фотосинтез жадаллиги
(мг СО2/дм2соат), (вегетацион тажриба)

Соя
навлари

Ривожланиш
даврлари

Аниқланган соатлар

900

1300

1700

Орзу


чинбарг

12,6±0,22

17,7±0,29

15,4±0,22

гуллаш

17,2±0,26

14,8±0,22

12,9±0,22

дуккак шаклланиши

15,3±0,22

12,9±0,22

11,4±0,22

Генетик


чинбарг

14,7±0,22

21,6±0,30

17,1±0,22

гуллаш

18,3±0,28

20,8±0,31

19,4±0,29

дуккак шаклланиши

16,6±0,24

19,7±0,30

18,7±0,37

Ўзбек-2


чинбарг

11,2±0,22

16,7±0,22

14,3±0,22

гуллаш

15,6±0,25

13,9±0,20

11,8±0,20

дуккак шаклланиши

14,1±0,24

12,0±0,21

10,3±0,24

Турли соя навлари ўсимликларининг ривожланиш даврларида барг сатҳининг ўзгариши ўрганилди. Олинган натижалар 2-жадвалда келтирилган.


Тажриба натижаларига кўра ўрганилган барча соя навлари ўсимликларининг барг сатҳи ривожланиш даврлари бўйича ортиб боради.
Соянинг эртапишар Орзу нави бир ўсимлигининг барг сатҳи ғунчалаш даврида 290,4±1,86 см2 , ялпи гуллаш даврида 1191,3±12,47 см2 , дуккаклар шаклланиш даврида 1410,8±12,84 см2 ни ташкил қилди.
Генетик навида эса бу кўрсаткичлар тегишли тарзда 307,5±2,03, 1226,4±11,55 ва 1523,7±12,98 см2 га тенг бўлди.
Соянинг ўртапишар навлари – Ўзбек-2 навида барг сатҳи тегишли тарзда ғунчалаш даврида 361,6±2,78 см2, ялпи гуллаш даврида 1316,9±12,32 см2, дуккак шаклланиш даврида 1692,4±14,17 см2 ни ташкил қилди.
2-жадвал
Соя навлари барг юзасининг ўзгариши
(см2/туп ҳисобида)



Соя навлари

Ривожланиш даврлари

ғунчалаш

ялпи гуллаш

дуккак шаклланиши

Орзу

290,4±1,86

1191,3±12,47

1410,8±12,84

Генетик

307,5±2,03

1226,4±11,55

1523,7±12,98

Ўзбек-2

361,6±2,78

1316,9±12,32

1692,4±14,17

Шундай қилиб, ўрганилган соя навлари ўсимликларининг барг юзаси навларнинг биологик хусусиятларига ҳамда шароитнинг бевосита таъсирига боғлиқ равишда шаклла-


ниши кузатилди. Бунда эртапишар соя навларига кўра ўртапишар навларда бир туп ўсимликнинг барг сатҳи катта бўлганлиги аниқланди. Барг юзаси вегетация давомида
___QISHLOQ VA SUV XO’JALIGI / СЕЛЬСКОЕ И ВОДНОЕ ХОЗЯЙСТВО__

дуккакларнинг шаклланиш давригача ортиб боради, кейинчалик пастки баргларнинг қуриб тўкилиши ҳисобига кескин камаяди.


Маълумки, фотосинтез жараёнида ўсимликларнинг ўсиши, ривожланиши ва кўпайиши учун зарур бўлган турли бирикмалар ҳосил бўлади. Ўсимлик генотипига ва яшаш муҳитига боғлиқ ҳолда фотосинтездаги ассимилиянтлардан турлича самарали фойдаланади [2]. Шу боисдан Хоразм шароитида турли соя навларининг фотосинтези жараёнининг соф маҳсулдорлиги турли вегетация даврларида аниқланди. Олинган натижалар 3-жадвалда келтирилган.
Турли соя навлари ўсимликларида фотосинтезнинг соф маҳсулдорлиги соя навларининг биологик хусусиятларига боғлиқ ҳолда вегетациясининг турли даврларида турлича эканлиги аниқланди. Соянинг эртапишар навлари (Орзу ва Генетик) да фотосинтез соф маҳсулдорлиги бошқа навлардагига кўра катталиги кузатилди. Барча соя навларида фотосинтез соф маҳсулдорлиги ғунчалаш давридан дуккаклар шаклланиш давригача ортиб борди: бунда унинг максимал қиймати ялпи гуллаш даврига тўғри келди, кейин эса бироз секинлашди.
3-жадвал

Download 24,04 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish