Газиева раъно тешабаевна автоматика асослари ва ишлаб чикариш



Download 1,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/45
Sana23.02.2022
Hajmi1,2 Mb.
#144503
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   45
Bog'liq
avtomatika asoslari va ishlab chiqarish zharayonlarini avtomatlashtirish



ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС
ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ
ГАЗИЕВА РАЪНО ТЕШАБАЕВНА
АВТОМАТИКА АСОСЛАРИ ВА ИШЛАБ ЧИКАРИШ
 ЖАРАЁНЛАРИНИ АВТОМАТЛАШТИРИШ
Олий ўќув юртлари учун дарслик
5650200 – «Сув хўжалиги ва мелиорация»
5541600 – «Гидротехника иншоотлари ва насос станцияларидан
фойдаланиш»
5140900 – Касбий таълим: «Гидротехника иншоотлари ва насос
станцияларидан фойдаланиш»
5860100 – «Ҳаётий фаолият хавфсизлиги»
ТОШКЕНТ- 2007 й


2
М У Н Д А Р И Ж А
Кириш . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . .
5
1-боб. Автоматика асослари ва ишлаб чиќариш жараёнларини авто-
матлаштириш хаќида умумий тушунчалар
7
1.1. Автоматика элементлари ва уларнинг асосий кўрсаткичлари
7
1.2. Очиќ ва берк цикллар бўйича ростлаш
9
1.3. Ростлаш усуллари
11
1.4. Автоматик ростлаш тизимларида тескари алоќалар
14
1.5. Автоматиканинг бошкариш схемалари
16
2-боб. Сув хўжалигида ќулланувчи автоматиканинг техник воситалари
18
2.1. Асосий маълумотлар, туркумланиши
18
2.2. Потенциометрик датчиклар
20
2.3. Кумир пластинкали датчиклари
21
2.4. Тензометрик датчиклар
22
2.5. Электромагнитли ва сигим датчиклари
23
2.5.1. Индуктив ва трансформатор датчиклари
23
2.5.2. Сигим датчиклари
25
2.6. Сатх, босим ва бурчак тезлиги датчиклари
27
2.6.1. Сатх датчиклари ва уларнинг иш принциплари
27
2.6.2. Пъезоэлектрик датчиклар
29
3-боб. Автоматика релелари
31
3.1. Релелар хаќида умумий тушунчалар
31
3.2. Электромагнитли релелар
33
4-боб. Мантикий элементлар
34
4.1. Мантиќ алгебрасининг асосий тушунчалари
34
5-боб. Ярим ўтказгичли электрон асбоблар
37
5.1. Ярим ўтказгичли асбобларнинг классификацияси ва тавсифлари
37
5.2. Ярим ўтказгичли диодлар
39
5.3. Биполяр транзисторлар
43
5.4. Тиристорлар
45


3
Аннотация
Дарсликда сув хўжалиги тизимларида ишлатиладиган замонавий автома-
тика элементлари ва воситалари, уларнинг турлари, тузилиши ва иш прин-
циплари ћаќида умумий маълумотлар, сув хўжалиги технологик жараёнларини
автоматлаштириш объекти сифатидаги масалалари баён этилган.
Ушбу дарслик «Сув хўжалиги ва мелиорация», «Гидротехника иншоатла-
ри ва насос станцияларидан фойдаланиш» ва «Ћаётий фаолият хавфсизлиги»
таълим йўналишлари бўйича таълим олувчи талабалар учун мўлжалланган.
Дарсликдан шу соћадаги ќишлоќ ва сув хўжалигини автоматлаштириш
бўйича мутахассислар ћам фойдаланишлари мумкин.
Ишлаб чикаришни автоматлаштириш масалалари кишлок ва сув хужали-
гининг турли тармокларида замонавий техника ва технологияларни куллаш-
нинг асосий омилларидан хисобланади. Шунинг учун соћа бўйича тайёрланаёт-
ган мутахассислар автоматиканинг техник воситалари, автоматик назорат, ав-
томатик ростлаш, автоматик бошќарув тизимлари, оператив хизмат тармоѓи
ћаќида махсус билимга эга бўлишлари зарур.
Техника тарихида биринчи маълум булган автоматик курилма Миср ха-
лифалигига мансуб булган Нил дарёсидаги сув сатхини улчайдиган иншоотни
ишлаб чиккан Ахмад-ал-Фаргоний томонидан (847-861 й.й) яратилган бўлиб,
маълумотларга кура сакланиб келган.
Автоматика фан сифатида 18-асрнинг иккинчи ярмида, яъни ип-йигирув,
тукув станоклари ва буг машиналари каби биринчи мураккаб машина - курил-
маларининг пайдо булиш даврида ишлатила бошланди.
Техника тарихида биринчи маълум булган автоматик курилма Ползунов
буг машинаси (1765 й.) хисобланади. Бу машина оддий шамол ва гидравлик
двигателларнинг урнига ишлатилган ва одам иштирокисиз сувнинг сатхини
ростлаган. Автоматик ростлашнинг асосий принципларини инглиз олими Ф.
Максвелл томонидан 1868 йилда ишлаб чикилди.
Техниканинг ривожланиши ва одамларнинг огир кул мехнатидан буша-
шига карамасдан иш жараёнлари ва мехнат куролларини бошкариш кенгайиб ва
мураккаблашиб борди. Айрим холатларда эса махсус кушимча элементларсиз
механизациялашган ишлаб чикаришни бошкариш имкониятлари мураккаб-


4
лашди. Бу эса уз навбатида автоматиканинг мухимлигини ва уни ривожланти-
риш кераклигини исботлади.
Бугунги кунда автоматика алохида фан сифатида уз йуналишларига эга.
Бу фан автоматик бошкариш тизимларининг назарияси ва унинг тузилиш та-
мойиллари билан шугулланади. Хозирги даврда фан техника тараккиёти шунд-
ай илгари сурилдики, мавжуд техника ва технологиялар ишлаб чикаришда ян-
ги, хар тарафлама замон талабига жавоб берадиган техник воситалар билан
таъминлаш зарурияти тугилди. Хорижий мамалакатлардан келтирилаётган янги
техника ва технологияларни узлаштириш эса юкори билим ва малака талаб эта-
ди.
Сув хўжалиги сохаси бўйича юќори малакали мућандис кадрлар тайёр-
лашда ћозирги замон ишлаб чиќиш ва уларни мазкур соћага тадбиќ эта билиш-
ни ташкил этиш мућим ўрин тутади. «Автоматика асослари ва ишлаб чиќариш
жараёнларини автоматлаштириш» фани ушбу вазифани амалга оширишда
мућим омил ћисобланади. Ушбу фандан тайёрланган дарслик «Гидромелиора-
ция» таълим йўналишига тўғри келувчи Давлат таълим стандарти ва ўќув реж-
си асосида ёзилган.
Ушбу дарслик мавзулари автоматлаштириш тизимларида ќўлланувчи
техник воситалар ва сув хўжалигида намунавий техналогик жараёнларни авто-
матлаштириш бўйича кўриб чиќилган мавзуларни ўз ичига олади. Бунда тала-
балар автоматик бошќариш тизимларида ќўлланувчи техник воситаларнинг
таркиби иш принципларини ўрганиш билан бирга уларни технологик жараён-
ларда тутган ўрни ћаќида ћам маълумотлар оладилар.


5

Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish