Германиянинг иқтисодий-географик тавсифи Иқтисодий-географик ўрни ва жаҳонда тутган ўрни


Германиянинг табиий шароити ва табиий ресурслари



Download 43,83 Kb.
bet2/4
Sana23.02.2022
Hajmi43,83 Kb.
#174848
1   2   3   4
Bog'liq
Германиянинг иқ-WPS Office

Германиянинг табиий шароити ва табиий ресурслари

  • Германиянинг табиий шароити ва табиий ресурслари
  • Германиянинг катта қисмида табиий шароит қишлоқ хўжалиги учун
  • қулай. Мамлакат ҳудудининг 33 фоизига яқини Шимолий Германия
  • пастлигида, деярли ярми ер юзаси текис бўлган ўрта Германия паст
  • тоғларидадир. Тупроқлари асосан ўртача унумдор. Аммо ишланадиган
  • ерларининг тупроқлари доим ўғитланганидан табиий тупроқларга қараганда
  • анча унумли.
  • Саноатининг ривожланишига имкон берувчи табиий шароит ва
  • ресурслар кўп жиҳатдан мамлакатдаги фойдали қазилмалар билан бевосита
  • боғлиқ. Болтиқ қолқони билан боғлиқ рудали фойдали қазималар, герцин
  • бурмаланиши билан боғлиқ ёқилғили фойдали қазилмалар бор. Германия
  • тошкўмир қазиб чиқаришда Европада олдинги ўринларда, кўмир заҳиралари
  • бўйича жаҳонда 5чи, кўмир ишлаб чиқариш ва ундан фойдаланиш бўйича
  • эса 4-ўринда.

Аҳолисининг жойлашуви, меҳнатда бандлиги

  • Аҳолисининг жойлашуви, меҳнатда бандлиги
  • Германия аҳолисининг жойлашуви, меҳнатда бандлик структураси ва
  • синфий таркиби жиҳатдан Европада, ҳатто, дунёда олдинги ўринлардан
  • биринчи эгаллайди.
  • Рур кўмир ҳавзасида эса аҳоли зичлиги 1 км2 га 1000-3000 нафар тўғри
  • келади. Урбанизация жиҳатидан Германия дунёда биринчи ўринда.
  • Мамлакат аҳолисининг 90 %га яқини шаҳарларда яшайди. Аҳолиси ўртача
  • зичлиги юқорилиги ҳамда иқтисодиёти юқори даражада ривожганлиги,
  • қишлоқ хўжалиги қулай табиий шароитга эга бўлган жанубий округларда
  • минерал хомашёлари анча зичлиги учун ривожланишдан бирмунча орқада.
  • Шимолий округларда эса аҳоли сийракроқ жойлашган. Аҳолининг табиий

ўсиши катта эмас, ўртача зичлиги 1 км2га 300 нафарни ташкил қилади.

  • ўсиши катта эмас, ўртача зичлиги 1 км2га 300 нафарни ташкил қилади.
  • Мамлакат аҳолисининг катта қисми пойтахтда – Берлинда яшайди. Аҳоли
  • зичлиги бўйича Гамбург ва Мюнхен шаҳарлари туради. Берлин, Гамбург ва
  • Мюнхен шаҳарларида аҳолининг жуда йирик қисми 46% яшайди.
  • Германияда меҳнатда банд аҳолининг таркиби қуйидагича: иқтисодий фаол
  • аҳолининг ярми ёки қишлоқ хўжалигидагига қараганда ўн ҳисса кўп қисми
  • саноатда, ҳунармандчилик ва қурилишда бандлиги хосдир.

Download 43,83 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish