Голоссарий: ОҚим қуввати харакат кесими юзасидан вақт бирлигида ўтган энергия миқдори гидравлик қиялик



Download 210,52 Kb.
bet2/4
Sana26.04.2022
Hajmi210,52 Kb.
#582938
1   2   3   4
Bog'liq
ТМЖ 4-мавзу

A2= P2dS2= -P2dw2 U2dt= -P2dQdt
Демак (2) тенгламадан
(4)
Юқорида топилганларни (2) га қуйсак
(5)
бу тенгламани γdQdt га бўлиб юборсак


хосил бўлади.

Бу тенгламани индекслар бўйича группаласак:




(6)
бу тенглама идеал суюқлик элементар оқими учун Бернулли тенгламаси.

14-расм. Бернулли тенгламасини кўриниши.
РЕАЛ СУЮҚЛИКЛАР УЧУН БЕРНУЛЛИ ТЕНГЛАМАСИ

Реал суюқликларда ички ишқаланиш кучининг мавжудлиги учун суюқликлар тезлиги ҳар-хил таксимланган бўлади. Ички ишқаланиш кучи таъсирида уринма кучланиш юзага келади. Бундан ташкари суюқликларда заррачаларнинг айланма, уюрмали ҳаракати намоён бўлади. Бу кучлар таъсирида харакат давомида энергия сарфланади. Демак хар-хил кесимларда суюқлик энергияси турлига бўлади. Суюқликнинг оқим қувватини кўрайлик оқим қуввати деб харакат кесими юзасидан вақт бирлигида утган энергия миқдорида айтилади:


(1)
бу элементар оқим қуввати. Тўла оқим қуввати эса:
(2)
бу ерда дан фойдаланиб (2) ни Q га бўлсак
(3)
Охирги ифодани V2 га кўпайтириб бўлсак



(4)
(5)
бу ерда - тезликлар нотекислигини ифодаловчи Кориолиус коэффициенти
дейилади.
Оқимнинг иккита кесими учун кўрсак
(6)
бу ерда - суюқликнинг биринчи кесимдан 2-кесимга ўтгандаги йўқолган (дам) босимлар йиғиндиси. (6) – формула бўйича (4) тенгламани 1-1 ва 2-2- кесимлар учун ёзсак:
(7)
(7) – олинган тенглама иккита алоҳида кесим учун Бернулли тенгламаси дейилади.


БЕРНУЛЛИ ТЕНГЛАМАСИНИНГ ГЕОМЕТРИК МАЪНОСИ




Бу ерда Н – тўла босим баландлиги


z - геометрик (нювеллер) баландлик


- пьезометрик ёки босим баландлик


- тезлик баландлиги ёки тезлик босими


- гидростатик босим баландлиги
Бернулли тенгламасининг физик (энергетик) маъноси

Олинган (7) тенгламани g га кўпайтирсак





Бу ерда gz1 ва gz2 - холатни ифодаловчи солиштирма потенциал энергия


- босимни ифодаловчи солиштирма потенциал энергия
- солиштирма кинетик энергия
- кесимдан 2-2 кесимга ўтишдаги солиштирма
сарфланган энергия
ГИДРАВЛИК ВА ПЬЕЗОМЕТРИК ҚИЯЛИКЛАР ҲАҚИДА ТУШУНЧА

Гидравлика, гидро - пневмоюритмаларда хисоблаш ишларини бажаришда гидравлик ва пьезометрик қияликларда фойдаланилади.


Босим чизиғини узунлик бирлигига тўғри келган пасайиши гидравлик қиялик деб аталади.

Бу ерда l1-2 - биринчи ва иккинчи кесимлар орасидаги масофа:
H1-2 - шу масофада дам (босим)нинг камайши.
Агар босим чизиғи эгри чизиқ бўлса:

Пьезометрик чизиқнинг узунлик бирлигига тўғри келган пасайиши пьезометрик қиялик деб аталади





Пpезометрик қиялик ip пьезометрик чизиқ эгри чизиқ бўлганда

Текис харакат вақтида тезлик ўзгармаса ( V1=V2 ) гидравлик ва пьезометрик қияликлар тенг бўлади i=ip
Бернулли тенгламанинг тадбиқий масалаларни ечишга қўллаш

Бернулли тенгламасидан суюқлик сарфини ўлчашда, босим камайишини аниқлашда кенг қўлланилади.


1. Вентури сув ўлчагичи. Бу сув ўлчагич махсус трубадан сув ўтишига асосланган бўлиб, тузилиши содда харакатланувчи кисмлари йук. Бу асбоб талабга қараб вертикал ёки горизонтал жойлаштирилади.
Унинг горизонтал ҳолдагисини кўрайлик. Вентури сув ўлчагичи иккита бир хил диаметрли 1 ва 2 труба ҳамда кичик d2 диаметрли труба 3 дан иборат.

15-расм. Вентури сув ўлчагичи.
Унинг 1-1 ва 2-2 кесимларига пьезометрик найчалар ўрнатилган бўлиб улардаги босимлар фарқини кўрсатади, труба горизонтал бўлгани учун z1=z2. У холда 1-1 ва 2-2 кесимлар учун Бернулли тенгламасини ёзамиз:
бундан
лекин бўлгани учун



узлучсизлик тенгламасига асосан
у холда
бундан 2-2 кесимдаги тезликни топамиз


(1)
у холда суюқлик сарфи
(2)
Бу (2) формула идеал суюқлик учун чиқарилган. Ҳакикатда икки кесим ўртасида босим пасайиши ва тезликларни кесим бўйича бир текис таркалмаганлиги учун юқоридаги формула бўйича олинган натижа хақиқий сарфдан фарқ қилади. Шунинг учун сарф формуласига тузатма коэффициентларини киритамиз.



- сарф коэффициенти дейилиб, ҳар бир сув ўлчагич учун алоҳида тажрибадан топилади.
- сув улчагич доимийси дейилади
1. Сув ўлчагич шайба (диафрагма).
Шайбали сув ўлчагич икки труба бўлаги ўртасига ўрнатилган халқадан иборат бўлиб унинг икки айланма тешигининг чеккалари 45 ° бурчак остида қияланган ёки оқиб ўтувчи оқимча шаклида силлиқланган (сопла кўринишида) бўлади. Халқанинг икки томонига икки пьезометр ёки дифферинциал манометр ўрнатилган бўлиб, улар диафрагманинг икки томонидаги босимлар фарқини аниқлайди.

Сарф пьезометрлардаги суюқлик сатҳларининг фарқи орқали қуйидаги формула ёрдамида аниқланади.

C1 - коэффициент хар бир диафрагма учун тажриба асосида аниқланади.

Download 210,52 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish